Svetozar Marković. Njegov život, rad i ideje.

СВЕТОЗАР МАРКОВИЋ 67

када је цензура брисала поједина места у Шилеровом Вилтелму Телу, да се не би у њима виделе алузије на убиство кнеза Михаила, Радншково писање о слободи и народној самоуправи, сматрало се као дражење на буну против „народне династије“. Реакционарни Видовдан, | који се специјализовао у династичким денунцијацијама, владин „шаљиви“ лист Ружа, нису престајали налазити везе између Карађорђевића и младих „комунаца“. Ружа је 1872 нападала „разбојничку банду“ око Радника као саучеснике у убиству кнеза Михаила.

Почетком 1872 за Радник и људе око њега настали су рђави дани. Цензура је била суровија но икада, опомена и забране су се сустизале, и поред полицијског чиновника лист је цензурисао и штампар, који је по закону такође сносио одговорност. О многим стварима није се смело ни речи поменути, а и што се писало било је сакаћено и брисано да се више није могла распознати пишчева мисао. Полицијски агенти премлатили су у једној београдској улици Васу Пелагића, а полиција га као скитницу протерала из Србије. Трговац Милан Вићентијевић осуђен је на 7 месеца затвора што се код њега нашла једна забрањена књига Светозара Марковића. Шабачки адвокат Јован Милинковић осуђен је на 13 месеца затвора што је до Обреновца однео један запечаћен пакет Марковићевих књига Неколико чланака. Од противника као што су били тадашњи власници могло се све очекивати, у доба када се на мртво име батинало и када су „антидинастичари“ освањивали мртви по затворима. На наваљивање пријатеља који су се бојали за његов живот, Марковић се реши да напусти Србију. У очи дана кад је требао да буде затворен, Павле Михаинловић га ноћу чамцем пребаци преко Саве. Остављајући Србију, Марковић је објавио да уређивање листа прелази на Стеву Милићевића, али да се неће „ни у длаку одступити од постављеног правца“.' После Марковићева

! Радник, бр. 81.