Svetozar Marković. Njegov život, rad i ideje.

СВЕТОЗАР МАРКОВИЋ 69

дати над уједињеним Српством. Ђорђевић се није зауставио само на томе, но је додавао опасну оптужбу, због које су тада у династички тероризованој Србији главе летеле: „Ја знам још за једну погодбу са једном другом српском династијом, само што за сад није нужно да кажем која је... После неког времена...“ Светозар Милетић је одмах врло одлучно изјавио да тога писма нема, нити га је било.“ Ђорђевић се вратио на своје тврђење: „апсолутно није истина да тога писма нема, и да га није ни било, јер ја се поуздано надам, да ће сам Светозар, и то скоро, признати егзистенцију тога писма“ Светозар Марковић је још једном то одбио као пуку измишљотину, помињући да је послао Раднику одговор на Ђорђевићеве денунцијације, али да полиција није допустила да се штампа, као што не допушта да ишта под његовим потписом изиђе у Србији. Тај одговор, који је имао да докаже да је Др. Владан Ђорђевић „прост лажов и денунцијатор“, одиста и није изишао у Србији, но у Новом Саду, у виду брошуре, под насловом Одговор Г. Д-ру Владану Ђорђевићу ма његово „ошворено писмо“ у „Јединславу“. Марковић је тај напад Владана Ђорђевића сматрао само као једну епизоду у своме политичком раду, иу Новом Саду, који је био тако близу Београда и из којега се могло лако чути у Србији, продужио је свој започети посао.

У Новом Саду Марковић, већ познат и уважаван, лепо је предусретнут. Он је у добрим односима са Светозаром Милетићем и са људима око Заставе; он је радо примљен у круговима писаца, политичара, уметника, младих људи. М у првим данима свога борављења у

1 Једимнславо, 1872, бр. 89. 2 Застава, 1812, бр. 50. 8 Застава, 1812, бр. 55. # дастшава, 1812, бр. 56.