Teorije o psihičkom supstratu mišljenja : psihološko-logička rasprava

31

Да је ово заиста тачно, то се може еваки уверити на основу свога властитог искуства. Представа осећања гађења изазива код нас реално гађење, представа љутње, страха, изазивају код нас рвална осећања љутње и страха. „Када би између примарних и секундарних елемената, постојала потпуна разлика, то не би била могућна размена између оба ова стања наше свести,“6! Да замста слике сећања ниву различите од опажаја, може се и физиолошки доказати Сваком осећају, „као психичкој појави, одговара у мозгу извесно треперење можданих ћелијица, које је проузроковано неком спољном дражи. Драж кад престане дејствовати, надражење остаје и даље и мождана се кора не враћа у зтабиз дио апје. Утисак остави за собои извесну материјалну промену, неки траг тако, да место остаје пријемљивије. Овоме трагу или треперењу можданих ћелијица, тој актуелној диспозицији пређашњих утисака, одговара у нашој свести слика сећања као интензитетом ослабљени реални садржај. Е

Као што се види и физиолошки се може врло лепо објаснити, да су слике сећања само интензитетом ослабљени реални садржаји. Према, овоме, садржај наше свести сачињавају опажаји и слике сећања.

Питање је сада, да ли овај наш садржај свести има апсолутну или само релативну реалност Са гледишта наивног реализма, апсолутну реалност имају само спољни предмети као ствари по себи, док се сликама сећања на томе становишту придаје само секундарна реалност. Али, ако смо једанпут признали, да спољни свет није ништа. друго до садржај наше свести, и ако смо доказали квалитатну идентичност слика сећања са

ве јод, па Рвућо!. стр. 451.