Timočka buna 1883. godine

271

фахтор, а горњи дом је свагда сведен на улогу одооравања. Један енглески лорд, члан горњег дома, казао је недавно на једном банкету, да горњи дом нема снаге да одржи оно што реши; и кад нешто од свога решења, супротно доњем дому, протури, кад одржи победу над доњим домом, онда у том случају настаје неописана радост чланова горњег дома: тако је ретка његова победа над доњим домом! А при том не треба заборавити из каквих се интелектуалних елемената састоји горњи дом. У њему је новчана аристокрација; ту су представвици највиших власти; у њему су научњаци; у њему је све што представља снагу интелигенције: па ипак је он приморан да погне главу пред доњим домом, и тиме се утврђује, да ипак снага и моћ доњег дома доноси законе, да је у последњој линији један дом меродаван за доношење закона. И ја држим, ценим, по психози народа, да је немогуће да горњи дом задржи од извршења нешто што дом реши, што народ жели да се озакони, што је потреба законска и народна, те према томе отпада и разлог, да ће горњи дом моћи спречити ма какав закон, ма какво решење, које донесе доњи дом; према томе престаје и разлог да он постоји као нека коректура пренагљености доњег дома,

Кад се доноси какав Устав, онда је мудро да се оцени, измери штета и корист од његових установа, које собом ствара, па онда нека превагне било на једну било на другу страну. Дати Устав са горњим домом — не би било мудро; такав Устав биће рђаво примљен од народа, за кога се овај Устав гради. Штета би била повећана тиме, што би ова установа била непотребна. Не стварајте оно што нам није потребно.

И поред свега тога не треба губити из вида још и ту околност, да је у последње време створена провала између интелигенције и народа. Нема сумње да би установа горњег дома господске куће, још дубљом и широм направила ову провалију. Мувајмо се тога. На против, чинимо све да не буде тога цепања између интелигенције и народа. Интелигенција је никла из народа, нека у његовој средини и остане; нека у њему црпи своју снагу, па нека је народу и враћа. Подела народног представништва на два дела неће то помоћи. Додир је између народа и његових интелигнетних синова потребан, и то додир што топлији, искренији. Да ли ба установом горњег дома, издвајањем интелигенције од народа нестало тога цепања, те подвојености 2 На против, Ње би још више било; провала између њих била би и дубља и шира. Стварањем горњег дома у нашем законодавству створила би се два непријатељска табора. Да су моји разлози оправдани наводим и факт, да је један јак енглески ум, Џон Стуарт Миљ, на мојој страни. Ако интелигенција хоће да поучи свој народ, нека се од њега не одваја, него нека иде у његову средину; нека га тамо упознаје са напреднијим мислима, не стварајте од народа непријатељски табор, јер је народ у њему јачи. И најзад, ако хоћете да