Topola

352

зулп сваке гараптне силе раднли су такође свпма средствима да добпју важнпја места за своје питомце. Кваз колебао ce, јер он je желео да поставп за представнпка свога зета Нпколајевпћа. Најзад буде састављено ново мпнпстарство : представнпк п попечптељ ппостранпх дела буде Спмпћ, попечитель унутрашвпх дела НпколајевпТ, Фпнанспје Мариновпћ, просвете п правде Марковпћ. Савет објавп, да су Нпколајевпћ п Марпновпћ постављенп пратпв § 8. устројства савета кважевства српског; кн>аз опет позпвао се на § 4. устава н решпо се да нпкако не одустане од своје намере. Савет од своје стране решио се да брани своја права освештана законом, но аустрпјскп конзул п београдскп паша подржавалп су кваза п обећавалп му надследност престола у веговој породпцп. Карађорђевпћ, после псточног рата, за једну годину дана успео je послатп у Царпград око 100.000 дуката. Тежњу кваза за наследством подржавала je и сама квагпва. Аустрпјскп конзул старао се притом о корпстима свога двора. Посредством вега граф Зпчп п Ферарп предложили су српској владп да начине гвозденп пут од Београда до Алекспнца; раднике за ту дев требало je довести из Аустрпје, а шњпм и аустрпјску иолицпју, и још перед тога католичке мпспонаре. Грађевпна Гвоздева нута нпје се одобрила. Но влада je дала под аренду мајдан Добру на 20 година, аустријском подајппку Штајнлехнеру , где ce одмах појавп п католички пропагандист Терлецки. Аустрпјскп конзул до тога je ласкао самовубву кваза да се са веговом децом обходио као са наследвпм прпнчевпма. Један од спнова Еарађорђевпћа ваепптавао се у Бечу у Терезпјануму. Радосављевпћ водно je бригу о дедп кваза до пајмавпх ептнпца; a непрпјатељп КарађорђевпР све су то бележплп. Тако једном у црквп, кад je митрополит служио, но на тој служен нпје било квеза, Радосављевпћ пзведе најпре једног кважевог спна и каже му да он првп узме наФору од мптрполпта. На скоро за тпм била je школска свечапост у лпдеју, Радосављевпћ п ту пзгура на прво место кважева спна. Те ептнице правиле су непрпјатан упечатак на парод, jep je у впма учествовао аустрпјски конзул. Вучпћ je такође умео да ласка Карађорђевпћу. Кад je 1857 године кВаз добпо још једног спна, Вучнћ му поклопп ппштољ којпм се служио у последњем рату Карађорђа; тај ппштољ он je спровео с писмом, у ком пзјављује жељу, да унук буде налпк па свога деду. Но савет нпје делпо осећава свога председппка према Фамплијп Еарађорђевпћа. Кад je Азпс-паша кренуо се из Београда у Цариград, Савет пошље по вему ппемо великом везпру, у ком се