Topola

353

жалио на поступке књаза, Вучића и Николајевића. Но Симић није дуго заузпмао место представнпка ; 20 Марта 1857 године он je дао оставку. У след чега учињене су неке промене у мпнпстарству ; после тога Марковић и Станојевпћ радилн су да склоне кваза да променп сав лпчнп састав совета, бар да уклони отуда све присталнце Руспје. Кад се то рашчује, онда готово нз свију округа долазплн су депутати и питали совет шта ће народ радпти у том случају ако књаз извршп ту намеру. Карађорђевпћ предузме тада заједно са квагивом путоваве по Србијп не билп тпме задобио повереве код народа. Но у исто време СтеФан СтеФановић и још два советника оду у Пешту да се састану са Милошем и врате се у Београд с намером да склоне заверу против Карађорђевпћа; уз вих пристану још многи, који су били незадовољни владом. Неки су предлагали да се убије кваз, 23 Септембра Еарађорђевић врати се у Београд, а увече тога истог дана у варопш букне пожар, у време кота противница мпслплп су начпнити у вароши буну и убнтп кваза. Но план те завере ннје испао за руком и неколико советника буде одмах уашнено. Радосављевић. хтео се и тим користовати. Он одмах јави у Земун да je неред у Београду, и око девет сахата у вече прнспе на српску обалу аустријски пароброд са наоружаном војском, шест официра и једним ђенералом. Ђенерал и Офпцнрп билп су већ изашлп на обалу, а почелп су излазитп и солдата; но из града пзађу Турци и зауставе те незване госте. Ђенерал се правдао да je дошао да стпша пожар, но веиу одговоре да ће се пожар стншати и без вегове помоћи. Аустријанци врате се натраг. Сутра дан распростре се глас о завери против живота кважева и званичне новипе то потврде. Из свију званичних места Србије полете адресе, у којима се честитало квазу, што му je живот срећно спашен од те завере. Међу тим поздравима било je писмо Ђорђа Протића, којп je већ био на праву гроба. На скоро затим влада штампа и акт којим се обтужују заверениди. За главне кривде или коловође те завере били су оглашени: Раја Дамјановић, који je дао пушку некой робијашу да воме убије кваза, Паун Јанковић, који je дао том истом робијашу 48. дуката да сврши то убиство: но тај зликовац покаје се ијавп о свему томе квазу. Али многи нису веровали томе, него су мислили да je робијаш нарочито пуштен из апса да то изнесе на противнике кваза. То јасно показује како je тада неиовереве владало између владе и народа. Сейм тога, били су окривљени још и СтеФан СтеФановнћ, Станшпић, Рајевић и други као саучесници те завере. Остали чла-

CPBHJA H РУСИЈА.