Topola

355

често шпљао у Царпград знатне суме, пошље п овај мах 5.000 дуката, soja je сума могла учинитн све, што je он хтео. Над советницнма који нису помешани у заверу, наређен je строги подицајни надзор ( 114 ) Така јавна завада нзмеђу књаза и совета, јако je узбуннла јавно мишљеве. Иностранп конзуди, којн су највише утицади на српска деда, аустријски Радосављевић и Францускн Десесар, радиди су отворено, први за кваза, а другн против вега. Францускн конзуд није нимало тајио да ради на томе, како би књазем сравним иостао Илија Гарашанин. Оба они ненрестано су добијади депеше и инструкције из Цариграда, Веча и Париза. Радосављевић читао их je квазу, а Десесар свима. Францускп конзуд радио je да Порта пошве у Србнју свога комесара, осдободи гургусовачке сужнике, доведе их у град и да се ту наново испита впхова ствар. Руски конзуд, држећи се строго правда, који je узеда руска политика после источног рата, ннје се хтео нипошто мешати у ту распру. Но у народу многи су се жалили на то, што се руски конзуд укдава од српских посдова; Срби нису могли да се навпкну на таку равнодушност руске дипдомације. Почну се распростиратн гдасови о скором долазку турског комесара, шта впше и европској конференции ради српских стварп. Кваз се одмах попдаши и предложи родбини осуђених да им пошље хаљине и друге потребив ствари. Но изненада дође вест да je у Паризу био покупку да се убије цар Наполеон, и Десесар пређе на страну кваза посредовавем Мидивоја Петровића. Но 17. Марта 1857 године стигне у Београд турски комесар Етем-паша и кважева партаја на ново падне духом, а Францускн конзуд опет стане радити против кваза. Гарапганин одмах ступи у савез са Вучићем и заједно са оним у оставци советницнма, а под руковођевем Десесара, саставе тужбу противу Карађорђевића и поднесу je Етем-паши. Тужба та, по своме карактеру, напомиве пређашве тужбе уставобранитеља, и није бида изразом народних захтева, у вој су стојади на првом плану ти исти чиновнички интересп, огдедада се борба за своја права ујамчена уставом, све опако као и у пређашвим жадбама. Етем-паша читаву недељу дана усрдно je радио да измири обе партаје. Но најпосде увери се да je то не могуће. Сви су одустади од Карађорђевића. Ни у совету, ни у народу није се могао чути ни један глас у вегову корист. Аустријски конзуд, чим je дошао Етем-паша, затвори се у своју кућу, под изговором бодестн, па je тек 27 Марта походио кважев двор, а за тим пошдье паши свога секретара да га извести како конзуд, вндећи да у Србнји може скорим настати неред и бојећи се