Topola

354

нови совета, осим ЈеФрема Ненадовпћа таста кважева, Алексе Јанковпћа и СпмпЬа, били су окрпвљени за то, што су желели да се кваз сбацп. Карађорђевић заповеди свима да даду оставку, у противном случају претио им je да ће их све по апсити, и самом Гарашанпну заповеђено je да остави службу. Суђеве оптуженпх чпвено je само ради Форме; н>пх осуде на смрт. Паша београдскп звашгшо захтевао je да се пресуда ублажи п Карађорђевнћ замени смртну казну вечппм сужанством у мрачној гурусовачкој кули. Инглески и франдуски конзули захтевали су да се испит тих оптужени пошље у Цариград; но вих нпје послушала влада, Родбина обрадује се том помиловаву и спреми им за пут топле хаљине, јер бејаше веК настала ладна јесен; алп на други дан впма све то врате натраг, говорећп да није потребно. Међутим до полазка осуђенпке држали су у београдској тамнпцп, мучили глађу, жеђу и другим разлпчним средствима. С тога су ти несрећници били тако изнемогли и промевени у лицу, да при полазку на пут при праштаву са родбином, деда нису могли да познаду своје очеве. Њих су одвезли на колима гологлаве и босоноге и у тешким оковима; на место топлнх горвих хаљина, загрнули су их простим ћебетпма. Што се тиче надзора и поступава ш вима, то je кваз Александра сам дао упуства ОФПциру, којп их je пратио. Офщир je почео одмах да строго исвргаује заповести кваза. Један од осуђеника није могао дасепопнена кола које због слабости, које због тешког гаожђа, па je молио војника да му помогне, но кад то чује ОФИЦир, он батином принуди несрећника да се сам попне у кола. Њих повежу једног за другог. Народ je с намрштеним челом гледао ту сцену. Светина je гологлава стојала и пспраћала осуђенике, докле je полиција није растерала. Што je кваз помиловао осуђенике од смртне казне, тиме je показао своју покорност према Порти; но затворив их у ырачну и влажну гургусовачку Iулу, која je заостала још од времена турског ига, он je пмао могућност да располаже виховим животом по својој вољи. Да се тп осуђеницн затворе баш у гургусовачку кулу, тосу учиниле жене, из кважеве родбине. Зна се, да су заверенпди још првог дана, чпм je затворен Paja Дамвановнћ, знали да ће и вих све постићи та судбина, па опет нису хтели да беже и ако нм се нудила заштнта у граду. Многи од вих били су тврдо убеђени да Алрксандра неможе дуго остати на престолу и да ће скорпм морати оставпти Србију. Неки опет надали су се да Порта на основу 17. тачке устава, по којој саветницн подпадају веном суду, неће одобрпти ту пресуду; алп они су заборављалп да се с Турдпма све може учпнптп пли силом пли новцем. Кваз, којпје