Topola

359

шанину и јави да књаз намерава по повратку своме у Веоград променути све министре. Затим je долазио Гарашанину и један рођак Карађорђевића п склавао га да се прими представпиштва. Но министри и сами су мислили да даду оставку и да се врате у Совет, Саставити ново минпстарство кваз ннје могао, јер би тнме ослабио своју партају у Совету; ако бп узео за министре од својнх противника, они бп опет захтевали да се сазове скупштина, а оставша већина у совету одбила би то захтеваве и тако би опет пошља стара неслога ( П6 ). Кваз вратн се у Београд 2 Септембра. После дугог преговора Гарашанин реши се да прими место представника, али да он сам избере човека који fie заузети његово место министра унутрашпих иослова. Карађорђевић не пристане на то, и реши се да иде правим мэкар и опасним за вега путем, да сазове народну скупштину. Комисија, која je одређена да изради правила за сазиваве скупштине, дуго није могла да се сугласи о питавима, које треба изнети на већаве народне скупштине. Осман-паша одмах je известно Порту о свему и добио je одговор у следећој депеши: „ради против сазивава скупштине и заједно са аустријским конзулом у корист кназа. Тада партаја Карађорђевића , која се састојала већином из вегове родбине, састави закон протпван 16 и 17 тачки устава, надајући се да ће тиме спречити одобреве совета да се сазове скупштина. Овај закон, који je предложен и заступай у совету партајом кваза, гласно je: министри немају права присуствовати у совету у време дебате о новом закону. Само je један Магазиновић потписао тај указ, у коме се огледа жалостан покушај спречити сазиваве народне скупштине. Министри поднесу оставке и паша одустане од започетог рада против скупштине. Парод je био већ јако потрешен. Многи су се бојали да он сам не дође на скупштину без позива правитељста. Прнсталиде Карађорђевића распростирали су гласове, да ће Порта, Инглеска и Аустрија браеити права кваза оружаном силом. Но у то исто време стигне вест, благодареЬи заузимаву Вулвера, да Порта одобрава сазиваве скупштине; но при том je Вулвер углавио да се пошље на скупштину нови комесар, што je потпомагала и Аустрија. Међу тим Вулвер je запитао заступника инглеског конзула Делгшьа какав би упечат учинио на Србе појав турског комесара на скупштинп. Делгшь одговори да би то учинило хрђав упечатак на Србе. Најзад и Карађорђевић потпише указ, којим се сазива скупштина. Он je хтео да држи скупштину у Ерагујевцу, где je била на окупу војска под заповедншптвом веговог пашенога пуковника Пукавче-