Topola

360

вића. Протпвнпцн желпли су да се скупштнна држи у Београду. При претресању закона скушитинског у совету, чланови совета поделе ce на две поглавите партаје : једна, које je вођа био Гарашанин, хтела je да се из скупштине изузму окружнп начелшщи, и протојереји, а скупштинара да буде 600: противна партаја хтела je да дођу и начелницп и протојерејн, а скупштинара да буде 450. Колико je било гласова на једној толпко и на другој страни. Вучић као председнпк реши тај спор својпм гласом у корпст овог последњег мишљења. Еад je Гарашанин називао тај поступак Вучића издајством опште ствари, онда je стари војвода одговорио: „требало je што год попустити и противнпдпыа; иначе не би било краја томе спору. Није ли свеједно 150 депутата маае или више. Што може решити 600, то Ье моћи и 450, а што се тиче окружних старешина и протојереја, то нема ннкаква узрока да се тп људи изузму из скупштине, у којој су они учествовали увек. При том та господа незнају како je тешко без посредника имати посла с народом, а преко начелника лако je управљати њиме.“ Најзад буде штампан и закон о скупштини. На скушптину будупозванн: председнпк касацпјоног суда, два председнпка апеладије, 17 председнпка окружних судова и председник београдског варошког суда ; 17 окружних начелника и управптељ варошп Београда; 17 окружних протојереја и 4 манастпрска настојатеља, по један из сваке елархије; све окружне вароши морају послатн по једног депутата на 500 пореских глава; исто тако и селске општине. Скупштина сама бира председнпка и два секретара. Избор посланика треба да буде Слободан, без сваког ограничивала и наговарааа, како би скупштпна могла бптп тачнпм пзразом народнпх жеља и правпм представником народне воље. Место, где ће се скупштпна држати, одређен je Београд, а дан кад ће се одпочетп св. Андреја. 16 Новембра биралп су београђани четпрп посланпка из своје средине; сва четворица била су пзабрана од партаје противне Карађорђевићу. Међу том четворицом београдских посланпка био je п богаташ београдскп Миша Анастасијевпћ , којп je пред тпм путовао у Цариград, Беч, Париз и Линдон у намерн да попне на српскп престо свога зета Ђоку Карађорђевпћа , синовца књажева. У Бечу он je у тој цел>и излазио пред гроФа Буола и турског посланика Калимахл. У Београду он je новцем привукао на своју страну све банкроте и разве протуве и надао се помоћу таких агената повести за собом и скупштпну, па не само оборптп Александра Карађорђевпћа , него и изабрати за кааза свога зета Ђоку Црног. Но народна маса и ниже чиновништво било je одано Обреновићима , али су непрестано обра-