Topola

364

маљском вдадом, сматра за дужност да јавно изрази ова чуства српског народа и да их представи светдоме квазу и високосдввном совету ради виховог знава и ради доставдева бдистатедној порти, нека п султан зна мпсдп и осећава верног народа српског. “ На састанку од 8. Декембра био je примљен пројект закона о народној скупштпни. У том пројекту народна скупштпна названа je бида најстаријом и најсветијом установом српском и законитом вољом света српског народа, а сваки који би се усудио да спречи закониту радву народне скупштине објављен je за издајника народа свога. Народна скушптииа мора се сазивати сваке године у Августу меседу; место где Ь.е се држатн народна скупштина јесте Београд ; скупштина расматра сва правптедствена деда. На састанку од 9. Декем. појавиде се прве жадбе против вдаде и бидо je решено да се ништа не одговора на нрестодну беседу, којом je отворена скупгатнна. На састанку другог дана говорио je беседу Миша Анастасијевпћ, у којој позивао скупштину да не предази границе законитости и да непада у крајности ; ади на истом састанку, после беседе београдског посданика Михаила Бардовца и председника смедеревског суда Симе ПротиЬа, који су говорили о вдадиним здоуиотребама, народна скупштина реши да се пошље квазу сдедећн акт: „Народна скупштина у пме српског народа на данашвем састанку своме пзјавида je једногдасно општу жељу свога народа, да ваша светло ст да о ставку на достојанство српског кваза и да своју вдаст преда народној скупштпнп. Народна скупштпна шшье вам депутацпју из своје средине, којој и нредаје овај акт, да га поднесе вашој светлости заједно са оставком, коју ваша светдост нека изводи потписати. Народна скупштина нада се да ће ваша светдост уважити општи глас народа свога, и ради среће, мира п спокојства отачбине и наше и ваше, да ће те се драговољно одрећи од књажеске власти, и као што вам je ту вдаст предала народна скупштпна 1842 године, да ће те тако и вн светли књаже! повратити данас ту вдаст народној скупштини, а преко н>е народу.“ Депутадпја која je носила квазу ту адресу, носила je од скупштине н саму Форму оставке кважеве. Ево како je гласила та оставка, коју je скупштина спремида квазу: „Као што ми je народ српски, кад ме je пзабрао за свога кваза 1842 године, поверио вдаст и кважеско достојанство, тако и ja сад по свеошптој жељп предајем св. Андревској народној скупштн сву вдаст и кважеско достојанство, модећп Бога да дарује срећу и бдагоставе народу моме, a све моје чиновнике осдобођавам од закдетве, коју су ми поднеди.“ О свему томе скупштина je одмах известила совет, а