Topola

363

за другим веома важна решења. На састанку од 5. Декембра, на предлог београдског посданика Милована Јанковића , скупштнна je издала следећи акт: „Српски народ, добивши сад први пут прилику да се састане, после важннх догађаја, који се око Србије збише, као псточнп рат, у ком je Србпја поштеђена и н>ена неутралност поштована, и после тога кад су задобивена права српска на ново потврђена и ујамчена париским уговором, хити да преко своје народне скупштине изјави најусрднпју признателност, како сизаренском двору тако и свпма дворовима, који јамче за права српска.“ Решегье ово саопштено je Савету да га пошље страним дворовима. На предлог тога истог посданика, скупштина je донела и друго решење, које ce типе саме порте: „Пропгде године до народа je допро и тавав глас, да je блнстателна порта писала у Београд како она неодобрава сазиваве народне скупштине. Такав гласјако je увредио народ српски jep он неможе да појми како je могла блнстателна порта при познатом веном правдољубљу желети да се меша у српске унутрашње ствари и тиме нарушава народна права; како je могла она при својој прослављеној мудрости ударати на најживљу страну народног живота, обичаје, које рарод поштује и чува као и веру. Н доиста народ je дуго о томе мислио и премишљао, па најпосле дошао до тог уверева, да je неко морао опасти народ српски код високе порте, у намери да одврати благоволење пресветлог султана од народа српског, ослаби народну преданоет према своме сизерену, и тако створи непријатељство , које би поколебало наш мирольубпви народ и узнемирило премилостпвог султана. Но тек што се народ уверпо да je то била превара, кад наједанпут распростре се глас, да у Београд долази царскп комесар и то не само да станује у Веограду него и да присуствује на народној скупштини, као да султан нема поверева у благоразумље српског народа и као да блнстателна порта жели ма на који начин да се умеша унутрашве ствари наше отаџбине. Но при свем том здрави разум нашег народа није се дао занети и народ се опет брзо умнрио, уздржавајући седа верује гласовима, који сад одрвују високу порту пред народом, као што су прошле године оцрвивали народ пред самом портом; а познато je свакоме, који жели знати истину, да je народ у овом књажеству исто тако мирољубив, као што je висока порта стална у својој политици. Она неће учинити ништа што би вређало чуство верног народа српског, о коме се зна да он жели сам и слободно да се брпне о својој кући, о својим потребама и о општој срећи своје земље. Народна скупштина, која измену осталога мора бити и веран израз народних осеЬава пред зе-