Topola

366

земљи. To je бидо неопходно, јер један део војске, по наговору советника Еарађорђевића партаје, спреыао се да удари на скупштину а други да иде у град и доведе одбеглог кваза. Но покупгај против скупштине спрепе београђани, који су наоружани искупили се око дома где je заседавала скупштина, а скорим дођу им у помоћ и сељани из оближвих села. Премда je скупштина хтела да их распусти да се разиђу по кућама , али je Стевпа доказао потребу внховог присуства и после скупштина изда писмемену захвалност београђанима. Исто тако није испао за руком ни покушај да се врати из града Еарађорђевнћ, јер конзули, саставши се у граду, написали су заједнипку ноту представнику, захтевајући да се закратп војсди ударати на народ; осим тога на војску je много подејствовало што je руски конзул стао саветовати да се умири и повери народу. После тога, војска пређе на страну скупштине, а за вом п они саветници који су дотле држалп страну Еарађорђевпћа. Ови последвп правдалп су своје поступке несугласне са радом скупштине, тиме, да су на то принуђени били војеном силом. Најзад скупштина, по договору са советом, установила je привремену владу, које су планови били: Илнја Гарашанпн, Стевпа Михаиловић п председнпк касацпјоног суда Јевтнмије Угриппћ. Од тог доба сматрало се да je преват свршен. Пародној скупштини са свнју крајева Србије полетиле су адресе благодарности. Тих адреса било je тако много, да се нпсу могле све штампати у београдским листовнма и они су најпосле јављали само имена општпни и места одкуда су долазиле. С друге стране по примеру скупштине,совета, шиљане су адресе Милошу, који се тада налазио у Букурешту и Михаилу, који je становао у Бену. 22. Декембра Еарађорђевпћ са својом породпцом пређе у Аустрију; а Милош наредн да га до веговог долазка заступа Стевпа МихаиловиЬ. Скупштина, спремајући обилан материјал за нову владу, продужи своје састанке и попне пстражпватп кривде пређашвих злоупотреба. Она да под суд двојпцу советника, којп су бунплп војску у корпст Еарађорђевпћа и одредп да прпсуствују при исппту виховом два плана скупштине, од којих je један био Јован Мићнћ тадашви председннк ваљевског суда. Она наредп да се ставн под стражу Вупић и састави тужбу против вега; реши да се протера из земље неколпко аустријских подајника, који су били у српској службн, међу којпма je био и Живановић; изразп своје неповереве према митрополиту Петру Јовановићу, који оде у Аустрију, где му даду нову епархију, а на вегово место поставе данашвег митрополита Михаила, којп je свршпо кпјевску академију. А кзд je из Цариграда стигао берат новоме