Topola

367

квазу, у ком je било казато, да je Карађорђевић сам оставио кважеско достојанство, па je с тога скупштпна пзабрала Милоша, а Порта га потврђује и препоручује да чува устав, неспомивуЬл при том ништа о наследном праву; то скупштина реши и стави у свој протокол обо: да je Александра Карађорђевић збачен с кважеског достојанства, да je скупштина воспоставила Милоша у вегово пређашве званпје с правом наследнја, да je Порта могла само утврдити вега, a није пмала права ништа му налагатп што се тиче унутрашве управе. По чудној судбпнп у то исто време догодио се важан политички преврат и у румунским кнежевинама: тамо буде изабран за кваза Јован Куза за обе кнежевине и Молдавију и Влашку. Наполеон празнујућп успех своје политике у Румунији, заповеди Волевском да честита и Милошу. Остали дворови признали су Милоша за кваза српског одмах чпм je дошао берат од султана. 31 Јануара 1859 год. био je 46 и последви састанак св. Андрејске скушптине, која je не само воспоставила династију Обреновића, него и народни утицај на политичен живот своје земље, На три дана пре распуста скупштине, Милош je издао народу следећу прокламацију :

ПЛЕМЕНИТИ НАРОДЕ!

Драга браКо моја ! „Ево међу вама опет вашег „старог госиодара Милоша“, који сузама радости облива ону исту землу, коју je заједно с вама крвљу одкупио Судбина je валда хтела, да се за готово пуни двадесет година не видимо, те да тим боле познамо и сами себе и један другога. Ja сам у туђем свету чезнуо за народом мојим; а вп сте у својој собственој земљн туђе сироте били. Но хвала милостивом Богу! он je мене у животу, а вашу ватрену и чисту лубав према мени у целости сачувао, те се данас ето опет очима гледамо, као што се срцем никад ни растајали нисмо. Ти си сам, верни народе мој ! у лицу твоје свето-андрејске скушптине, 11. Децембра 1858 године на ново узвисио мене на престол владајућег књаза србског са правама наследства, која су и пређе по жељп народа, признатој нарочитим хатишерифима, династији ОбреновиКа припадала. Ти си ме на достоинство наследног хваза србског на ново позвао, и ja сам примио из руку твоје скушптине со и лебец народскји, да од њега једем, и да ти га чувам љубећи се с народом моим, као што се со и лебац л>убе ; и примио сам вино из руку народни за знак, да ћу се о благоставу народном старати, и Богу се молити, да нам свако добро и берићет у земли напредује.