Topola

A као што je народ преко своје свето-андрејске народне скупштине, моју династију на ново на престол србскји подигао и предавши ми при ступаву у двор ова света знамева државну власт мога кважевског достоинства обновио; тако ме je и Султан, наш прессветлји сузерен, у овоме достоинству признао бератом својим од прве половине Џемнзијел-Ахира 1275. год.. кои je 28 Јануара тек. на кадемегдану пред народном скупштином и многобројним другим народом прочитан. Ja сам по томе са народом и целом народном скупштином ишао у велику саборну цркву београдску, те смо благодарили Богу на веговој превелпкој милости, и сад оглашујем свему народу и свима властима, да сам данас по свршетку свију ти обреда предузео владати земљом као наследствони кваз србски Милош ОбреновиЛ Првји Народе, снаго моја! ja рођене браће немам впше, па немам ни другог великог рода киквог а Бог ме je и народ мој сваким добром изобильно обдарио, те немам никакие потребе, да се за себе или за своју Фамилију и најмаве штогод бринем. Зато ће сва моја брига одсада битн_, како ћу тебе моју једину браћу и твоју деду усрећити, која су и ноја деца, и коју ja вубнм као и мога рођеног јединца, вашега престолонаследника кваза Мијаила. А надам се у Бога, да ће она десница, која нас je негда од тешке силе и напасти бранила, још пмати довољно снаге, да вас и одсад не само од сваке невове заклони и сачува, него и да вас к срећној и славној будућностп на ново поведе и упутн. Ja ћу ce старати, да мојом управом угодим вови и жевама народним, владајући по уставу и законима земавским; зато ћу строго и бодро настојавати, да све власти праведно по законима суде и дужности своје верно и брзо извршују; a опомивујући цео народ на узајмну вубав и општу слогу, позивам га, да своје старешине, које ћ.у ja скодно законима и потребама особеним указом на нову поставити, слуша, и вегове законнте наредбе точно испувава. Поздрављајућн дакле овом прокламацијом сав предраги народ мој, изјаввујем му још једанпут, да ћу се целог живота мога једино старати о утемељеву среће и благостава народног онако исто, жао што сам се за младости моје старао о ослобођеву веговом. Ja ћу овај свети аманет, кад буде Вожнја вова, предати моме сину, законптом наследнику прегтола србског, вашем будущем владаоцу квазу Мијаилу; а надам се у Бога, да ће мој вернији народ србскји и мене и мога наследника и у напредак подпомагати оном истом жарком вубављу, која нас je и до сад на крплпма својпм узноспла к срећц, сјајној слави и дпчпном поносу народа и потомства србског. № 1. У Београду 28. Јануара 1859.

Мплош Обреновић I,

КЊАЗ СРБСКИ.

368