Topola

388

Сшшстрији, док je тај град био у рукама руске војске, као залога за испунен>е оних усдова који су уговорени били у адријанополском миру. Еонтрибудија, коју су требали по тим истин условима да плате Турди, пала je свои тежином својом на Бутаре, од којих су je докупили насидним и изнуђеним порезима. Онда се Бугари стану спремати на одсудни устанак. Спремаве je тивало неколико година, док трновски митрополит Жларијон родом Грк није издао турским властима тајну завере. Турди су угупшли сваки подузетак у самоме почетку веговом, многе казне, а капетана Ђорђа, који ie био један од главних вођа, држећи та за руског чиновника, пошьу у Одесу, одакле га упуте у Даритрад, а после личног разговора са султаном Махмудом послан у Конију, а отуда на острво Самос, где je и умръо и највећој беди, У успоменама Фонтона налазе се често извешћа о иросбама, с којима су се Бугари обраћали Русима у време војне 1828 и 1829 г. У II т. на стр. 65—66 он говори: »товева, понижена, насила и сијасет других зала које je народ бугарски трпео од Турака небројена су и неописана! Ту ни образоваве ни добра вола Порте, ни султан, ни »височајши* хатови (тако називају Турди указе) ништа не помажу. Сталан поредак и законптост то je само подсмеј. Самовола. насиле, презираве других народа, то ијесте и биће вазда заковитост мусломанске вере. Ујединеве и заједнида мусломана са хришћанима то je велики грех у данашвем ставу. Док се та заједница не ушштп преселевем Турака, не може се ни мислити овде о уређеву које би Бугари сносити могли. То je моје искрено убеђеве . оно je основано на Фактина који су на несреЬу очевпдни.* На стр. 190—192 он каже: ,ево ми већ четврти дан живимо међу тим добрим Бугарима. Ja се користим овим случајем, да би се ближе упознао с подожајем овога народа, који je таку несретну судбу имао. Ja сам питао нашег домаћина па који би се начин могло олакшати вихово ставе, и на шта се највише жале. Он ми све напише шта они тражв' Они су исказали у шестнаест тачака. Дајем их теби као најболи доказ насила од кога народ пати. Објаснеље сваке тачке даћу ти после: 1) Да будемо сами слободни. 2) Да сами себи судимо; Турчин судија Турчину да суди, а Бугарин Бугарину. 3) Да ми цркве подижемо где год хоћемо. 4) Да сами скупламо царски данак; а харача да нема у истини и уговора да нэма за харач. 5) Вергију сами да скупламо. 6) Спахдја да нема. 7) Субаша да нема. 8) Где Турчин дође на конак он да плати. 9) Да не убијају луде и да не плачка.у по друмовипа п кућама. 10) Да се правда подједнако дели како Турчину тако и Бугарину. 11) Да се и хршпћанско сведочанство прима на суду као и турско. 12) Беглука на овце да не буде. 18) Да хршпћанску челэд и девојке на силу не турче и за жене узимлу. 14) Да и ми сдободно носимо оружје као и Турди. 15) Ангарија , беглук да престане, и сваки да плати кодико треба. 16) У православним црквама да je сдободно звонити. Нису ли истинске ове просбе Бутара? То je прост списак и красноречиви опис страдава овог несретног народа. Овде je излишан коментар. Прочптај још јсдан пут ити ћеш добити најбољи доказ, да je не само имаве нею и сама личном у Бугарској несигурна од самоволе Турака. Али Бугари би се могли држати за сретне кад не би имадн друге терете него десетиву и харач, алп они су подвргнути непрестаним теретима и неволама. Не само спахије и субаше, но и ма какав Турчин, путниди, зулумћари, улазећп у бугарску кућу , држе да je све што се тамо налази вихова сопственост. Закон