Topola

Мојсијев говори: ти не треба да зажелжш ни вола ни жену твога суседа; мусломански закон говори; во и крава, и жена и синови и кћери ако ниоу мусломани, твоја je својина, ако се хим не ложе да распротре вера Мухамеда. Ж тако свакп зулумћар, улазећп у кућу Бутарпна, не само што нпшта не плати него још располаже целим иыавем, стоком и људима, као својом сопствености, а често их на силу узму и односу. И штоје још жалоснвје Бугари ни у вери не могу да на|у утехе, од ових беда. Грчко свештенство, можда у доброј намери да оно што већ имају одрже, постаје послушно оруђе туроког правителства. Па то још није све. Бојећп се да се народ Бугарски са просветом не развале и свест о народности, грчко духовенство стара се свима срествима да то затуши, и на силу да уведе у употребу грчки језил.* Ми не говоримо о юсподоваву грчког свештенства надБугарима, које je додније изазвало црквено питаве, о чему су водили препирку ославајући се највише на подржавање Русије, јер би нас то питање и сувише далеко одвело, који су љубопитни упућујемо их на наше чланке у Московским Вједомостима за 1866 год. под насдовом: # Бугарско питаве.* У брошури П. А. Безсонова »Нека црта путовања Ј. Ж. Веналина у Вугарску (У 1880) има некодико интересатннх сведочба о положају Бугара после војне Руске с Турцима. Жзмеђу осталота на стр. 18 сасвпм je верно опредељен значај Бутара за Турке, овим речиыа, »Турци не обично муче Бутаре који их снабдевају новцима и изванредниы данцима свима (десетним делом од свијух производа) и најпосле отправљају за вих и у место вих све теже државне послове, и тако да Турци изгубе Бутаре значи лишити се срестава за живот. У време војне Бугари служе Турцима као пијонери, сапери, минери, иантоњерн дунђери, зидари и у опште раднички батаљон. У градовима употребљаацју их за поправку разваљина бастијона, опкопа, батеријских редута, т. j. трпају их свуда и на сваком месту, где je најтеже ж гди најпре моту погинути. Тим je горе за Бугаре што су они понајбољи каменари и мајстори у Турској, једном речи, турско господаретво и опстанак у Европи пре свега и готово јодино одржава се Бугарском помоћи*.

( 95 ) Успомене Фонтона т. 11. стр. 112—115. Дипдоматска борба за Египатску ствар у 1881—1884 године дивно je изложено у Mémoires pour servir а Г histoire de mon temps par M. Guizot, t. IY. chap. XXII. Ни y једном од познатих нам списа о Мехмед-Алији и његовим војнама као што je то : 1) Е. Mengin Histoire de Г Egypte sons Méhmed-Ali, Paris 1823, 2 yol. 2) DeCadalrène et de Breuvery, l’Egypte et la Turquie de 1829 à 1836 Paris, 1836. 3) De Cadalréne et Barrault, Histoire de la guerre de Méhméd-Ali contre la Porte Ottomanne en Syrie et en Asie miheure 1831 и 1832; Paris, 1837, 4) E. von Olberg, Geschichte des Krieges zwischen Mehmed-Ali und der ottomani(chen Pforte in Syrien und Klein Asien in den Jahren 1831 bis 1333; Berlin 1837. 5) Mouriez, Histoire de Mèhmed-Ali; Paris 1855. 2 vol., ми нисмо нашли истинитих доказа о намерама Мехмед Алије да je хтео да завојшти на Евроиену турску и заузме место султана; он je само хтео да се оцепи од Порте и да оснује у Азији и Африци самосталну државу. Користи које je учинила Енглеска руским мешавем у египатске ствари, јасно се виде из делава самог великобританског ыинистарства, чему за доказ наводимо овде по веки чланак који je изишао у »Das Neue Portjolio. Eine Sammlung wichtiger Dokumente und Aktenstüke znx

389