Topola

406

годишњој скупштини послающи једнотласно желели, да се у народ пошле комисија и да би ву на име одредио Вучић, за тумачеве устава, jep се овај у народу различию схваћа, и за то да га мало ко или боле рећи нико у народу не разуме савршено и тачно у целоме ветову обиму, и савет je обећао да ће све то народу испукити. Ако je дакле Вучић. и настојавао на томе, то je он тако чинно само за то, да би се одржала њетова реч, која je дата народу. А да вомисија није била определена ни на чије зло, по једино да изврпш устав, сведоче наставлева, што су јој дата. 3. Према овој тачки ваљало би, да je народ рекао, из каких се на име речи Вучићевих може да види, да je пн хтео подићи буну у време зпмве скупштине ; но почем он то није учинпо, то у доказ његова умипглаја заводе скуп у Вучићеву дому, који je сазван из овнх околности. Књаз Михајило кад je дошао у землу на првој народној скупшгини, која се скупила да га сусретне у присуству београдскога паше, Недим еФендије, који га je спроводио из Цариграда, генералнога конзула рускот, г. Вашченка, г. митрополита, свију вдадика, саветника п остадих чиновника и делога народа, исказао je своје незадовољство, што му je блистателна и превпсока порта одредила два саветника, и стао одрицати да ће их прнмитп, говорећи. да вему о томе у Цариграду није нпшта казано, За вим су почели против тога говорим попечител г. ПротиЬ. п саветшщп г. г. Милета Радојковић, Тудаковић и још пеки, но за тим књаз je уступпо и сагласио се да их прими. Друтога дана прочитан je био берат кважевски и тад je књаз са свима саветницима заклучио, да ће други дан захвалим народу, која му je изишао па сусрет и отпустим та, jep je народ био позван не зажта друге но да кваза сусретне. Другога дана, изишав по договору к народу за то, да бн га отпустио, књаз захвалив му за дочек, поче од једанпут говорим му, да он жели да ослободи затворенике, и запита народ, шта он мисли о томе. На то се један из ужичкога округа одазвао викнув ; ,пустн нх господару, пусти, и не само то но чини све што je теби драго; ти сам суди и селаку и тртовцу, и чпновницдма и совету, п владикаыа и митрополиту, и ако тп нећеш којег чиновника нећемо га ни мвА За тим се подитяе општа граја и неки стадоше викати против ноколицнне саветника и још других чиновника, неки против плате чиновника, веки иротиву величине дайка и великог броја чиновника, неки против дошлака из Аустрије, а неки против 17 господари, које нећеју да трпе. Све je то кљаз слушао спокојно и не само равнодушно, но се још и смешно. После дуге граје кваз разпусти народ, не рекав му ништа друго но само то, да ће видети и задоволим та, само нека му свакп представи своје желе па инсмено. То се свима чиновиидпма, који су добро ыпслили и којн су .се старали о ошптој ползи, учинило са свим опасно како за нврод, тако и за самога кваза, jap je народ могао изићи из својвх граница, па су се с тога неки од вих договорили скупити се у вече у Вучићеву дому, где има доволно простора на то пристадоше готово све старешине п заклучшпе да се разговоре међу собой о такоме поступку народа и да се сагласе о средствами, којпма би се предупредиле штетне за народ последице, које могу и морају пропзићи са такога поступка ветова. Ту се једногласно завлучи, да сутра дан пошлу квазу депутацију из 5-6 чиновника од свију струка , која да му каже и објасви у име свију чиновника како они ыпсле, да јучашњн поступак народа може нматп штетних последида и за вега и за народ и да га моли, да он ради своје н ошпте свгурности сазове народ и објави му, да je он јуче преступно своје границе и да, радећи тако, може на се навући несрећу упропастпти својега кваза, и запретив му. да се у напред не меша