Topola

411

на буну само 500, а из рудничкога округа од 7.000 пореских глава само 200 глупака и скитница који су могли наговорити на своју несрећу , ине имајући у Чачку никога, који би га хравио, ако би ко дота о и запитао га, за што je незадовољан и ради чега се буни, поплапш се и поручи у Брусввцу, да му отуда пошлу 20 људи за сигурност; и из тога се види јасно , ко je ту буну потстакао п у колико je истивито то, што бунтоиниди хоће да je начине народном буном, која се дигла због некаквих неправда, што су као учиаене народу од стране испитујућих чиновника У доказ тога служи изјасњене члава суда рудничкога округа, г. Глише Поповића_ од 29. Априла ове године. Сад погледајмо, што je чинно таз по тој Јовановој буни и шта су претрпели они, који су бцјени и затварани тамо. Г. Епископ задржан Je био у затвору 17 дана. Чиновници окружнота начелиштза находили су се у затвору 22 дана па онда отпуштени, Једни без задовољења, а други место задовољења отпуштени су из службе, као на гример Екићев сии, писар у окружном начелништву. Сам Екић, после продуженога затвора, избијен отпуштен je куЬи и истерая из службе: оба, отац и свн, без вваква вслеђена и суда. Брат Перуничвћа Марко, сеоски кмет мучеи je бојем док се није обезнанио, а Марко Распоповић, који je све то зло учинио, био je по том нримљен у Крагујевду од књаза који je на неколико дана после тога ту дошао, као заслужав и одличан човек, па и сад још друкчије на се не меда, јер узет у књажеву свиту и као каажев слуга недавно још, кад су члановж сяупштине дошли код поштованога Мусе еФендије, жестоко je на њихове очи избио једнота дечка близу Јевремова дворца, који je тражећи својета брата, запитао о њему Луку Гарашанина. Ж то му се прошло онако као и оно пређапгае. 17. Априла долазио je тазу и муж његове тетке, председник сыедеревскога суда, г. Петар Вулвћевић с два онамошња кмета, па повратив се подигако тамо буву и к себи позвао окружвога начелника и све чиновнике, но кад мути нису хтели да предстану, хтео их je везати, али они побегну у сыедеревски град тамошњем војводи после чега бунтовннци поврве у Топчидер тазу. Чиновниц, мислећи да ће се буятовиици повратитн од таза разумнщи и бољи, изиђу из града и прихвате се својих дужности, но бунтовници, повратив се од таза, покажу се још гори него пре, и хтедоше да ухвате окружнота начелника жива или мртва, називајући га б.унтовником против таза, али он дознав зато, побетне на ново у смедеревски град, а после у Београд под заштиту поштованога паше, тако да се до овога часа мора да крије. Док се тако чинило с начелнвком и jour неким чиновницима, млоги и мирољубиви грађави Смедеревски, не хгевши престати уз буну, били су везани и затворени, што се може видети из извештаја смедеревскога начелника, које je он писао у почетку метежа. Сад да видимо, шта je таз чинио по тој отвари, je ли предузео каке мере да предупреди ту буну, je ли се постарао да je у тиша или joj je пак помагао. Г. Перу Вулићевића, својега сродника и вођу Смедеревске буне, поставио je за члана апелационог суда; остале онамопгње бунтовнике држи код себе и оне од н,их, који су за учешће у прошдогодишаим сыуиьама осуђени били на тешке послове и лишени својих званија, на пример бившега капетана Милију Стано Јевић а, обдарују особитом оддпчијама и зову за један стол са собой; помоћника пак окружнота начелештва Јевту УгричиЬа и хазначеја Спасу Кузмановића, који нису хтели да пристану уз буну, заповедали тих дана да доведу у Топчидер. У Шабачком округу, где je у почетку буне био начелник шурак господара Јеврема Милош Богићевић, којему припада част бити вођа онамошне буна, учиаена су била у самоме почему така бездела као и у гоуе споменутим окрузим. Све судије, које нису хтели пристати на буну, бунто-