Topola

249

Србима; већ су обећали да неће сметати приватним људима да предав е преко Дунава п Саве и да студају у ред народник устаника, којих се све више и више прикушьадо под заиоведништвом Стратимировића и то тим више, што београдска вдада није имала ни средстава да задржп своје Србе да неучествују у покрету аустријских Сдавена: добро дошдо je још то, што je тај покрет мимоишао саму Србнју и Обреновићи нису нмадн могућностп да се впме користе. Но шта више и ово пнтање бидо je тодико важно само од себе, да српска вдада, која није ни једаниут сазивада народну скупштину за Карађорђевића ради претресава унутрашњих посдова, реши се да сазове народну скупштину 1 Јунија, ади за тим оддожи до Петрова дне. Овај je посдедњи рок био важан већ и с тога, што je примирије заключено измену Мадара и Срба у српској војводини морадо се свршитп 24. Јунпја. За време прпмпрпја Чарнојевић, вдадин комесар у Новоме Саду, и Савва Вуковић, такав исти комесар у Темпшвару, надади се да како год сдоже обе стране; ади су вихна старава бида узадудна. Мадари нису ни мисдиди да чувају мир; а Србн, који су додазиди из квежевине, нису држади да су обвезани да се покоравају мирним усдовима. У Новоме Саду догађаде се готово сваког дана свађе и судари. У седу Сент-Михади мадарски становници ухвате српскога свиштеника и одведу у Темишвар пред војнпчкп суд; Срби за то спаде сво то седо. Мади српски догорнћи све су више и више прекриљавади Банат. Погдавита придика борбе између обе стране бјаше пптаве: треба-ди сдатн депутате на пештански сабор иди не? A међу тим у томе истоме сабору Кошут je описивао најживљим бојама подожеве Мадарске. Министар граф Естерхази потпомагао je Кошута, и показујући на покрет јужних Сдавена, захтевао je да се скдопн војска од 200,000 људи, а да се има чиме да издржава захтевао на расходе 42.000.000 Форинти. У својој беседи називаше Србе разбојнпдима , с којима не може бнти никаквог договарава, но против којих треба да ради војнички суд. Српска депутацнја, која je ишда у Инспрук добије од цара веома сувопаран одговор; цар je говорио, да je препоручио ерцхерцогу Joвану да скдопи поравнаве Хрвата и Срба са маџарском вдадом. Кад су у Кардовдпма дознади о регаевима пештанског сабора и шта je цар одговорио, одма нареде да се скдоие по свима варошима и великим селима спомоЪли пододбори и да назначе старейшие одедитих трупа. На читавој просторији северной и предвег Баната одпочне се клаве маџарске војске са српским устаницима. Ади у првим сукобима официри немачког порекда, бивши у војсци, шта више и сод-