Topola

250

дата почну да пролазе на српску страну. Борба се одликовала необпчном жестокошћу; Мацари су заробљене Србе одма осуђивали на вешала. Народ je свуда устајао и био разашшьан у чете, Еоје су биле редовно подељене на полкове н бригаде. Одма после првог јачег судара Мацара са Србима становништо источник делова Баната и Војничке границе такође уставе и прогна све чиновнике мацарског порекла. Народ у Земуну, уз који пристану граннчарп, збаци главног војничког началника и постави на вегово место МајерхоФера. Од краја Јунија већ налазиыо у новинама да je главни одбор постављао управителе, полковнике, капетане, лајтнанте и т. д. Заједно с типе са свнју страна слати су значајни поклони у новцу и стварыа на корист народње стварп. Јунпја 29 повратп се у Еарловце патрпјар; а сутра дан и депутација која je пшла у Загреб. У броју делателних чланова главнога одбора и народнпх комесара код устаника налази се пме бпвшег Милошевог секретара Јакова Живановића. (”) У оно исто време кад се у Ванату сваки дан сукоблавали и борнли, у Србијп искупи се народна скупштина у Ерагујевцу. Ma колико да се старала српска влада да развуче скупљање скупштпне па што даље време морала je да попусти народној воли. Еваз Александер Еарађорђевпћ , неимајући права да нзађе из неутралног положаја по самом међупародвем значеву Србије, био je против мешава у мацарске послове и због многих других узрока. Он се бојао за свој лнчан положај, јер народно одушевљеве, изазвано општом борбом, свагда je могло ставитн за вође Обреновпће, као вође веЬма народище у томе обзнру; осим тога Еарађорђевићу се чинило чудновато, да помаже онај посао, на страни ког су од самог почетна били Милош и Михаил. С друге стране мацарска je влада успела те подејствовала на Порту и Франдускога конзула, да захту од српеке владе да позове натраг из Баната своје подајнпке. Премда je народ у Србщ'и био одушевлен у корнет борбе с Мацарпыа, али нетто због личних рачуна нетто због уплива днпломатскога мешава, српски управнпци склоне чланове народне скупштине да прогласе Србију, да je неутрална. Ово јерешење саопштено евнма представшщпма пностраних држава, а такође и београдскоме паши. Порта похитите изјавн сво своје задовољство због тога. Осим тога, скупштина реши да се позову натраг евп Србп, којп су били прешли у Аустрију и Мацарску, и да се најстрожпје запрети прелаз преко Дунава. То je све лако било рећп, али je много теже било пзвршитн. Саопштпвшп главноме одбору ова званпчна решева, српска влада поверљиво му јавп, да она неће пооштравати прелаз ратника из кнежевине у војводину, но неће ни забравпвати.