Topola

300

за овај мах западна Европа неће да остави Турску без заштпте. „Ж јесу ли била одиста захтевава руска, пита Диноје, такве природе, да je на место да им се попусти требадо подморати Русију да отпочне војну са цедим западом?“ Он веди: да оба захтевава руске вдаде, Eoja се тицада хрипгћанске цркве источне вере, оснивада се на уговорима КучуЕ-Еајнарџијском и једренском. Тек посде некодико месеци узадудно договараве, недобијајућп законитог удевдотворева од Турске, Еоју су подбадади други, Pycnja се реши да заузме дунавсЕе Енежевине. „Тепшо je наћи у захтевавпиа русним, што се типе Еористи вених једновераца, и шта више у ономе обдику у еом je она најпосде представпда своје захтеве, тешко je наћп штогод надиЕ на поЕушај противу самостадности Порте. “ По мишдеву Францускога псториЕа покушајп ФранцусЕе и Аустрнје, еојп бејаху мало пре тога, нису бпди ни мадо сЕромнпјп од русиих. Он мисдн да je русиа вдада отпочеда војну не са завојевачким намерама, већ под осећајем раздраженостп Eoja се неизбежно морада појавити усљед наподеоновпх интрига. Он се позива на меморандум, посдан од русног Еабпнета графу Кдарендону, у воме je између остадога бидо речено, да предлагана ипгдесЕОм наспрам Турсве, подптпЕа ведпЕОДушностн, Eojoj je вазда следовало русЕО правптевство, мора да руководи свим вдадама европсЕпм; ади je Францусва усвојида другу политику. Затим он наводп поверљиву (Еонфпдендпјадну) ноту, од 15. Апр. 1853 год. у Еојој поЕОЈни дар изјављује да je вован, подпомагатп у сдози са ИнгдесЕОм да се наставн трајаве турсне царевине. „Шта бп се могло реЬи друго што би бидо већма, —пита писац, успоЕОЈавајуће и задовољавајуће? неЕа поштују турску царевину и ja ћу je поштоватп; неЕа нездоупотребљују везину сдабоштину, п ja не само да je нећу сдабити, но шта више, вољан сам радити да се она обдржи: танав je бпо смпсао русЕпх одговора. Pycnja je била стављена у танав подожај, да je морада нзабратп једно двога: иди за пзвршеве свога удтимата, да испуни изречену у вему претву и као у залогу да заузме дунавсне Енежевпне, иди да се реши да попусти. Тавво попуштаве нпје се подударадо са поруном, датом кнезу МеншиЕОву, цед> Eoje je била у томе да повратп и изнова утврди на истову уважеве спрам Русије, Eoje je претрпидо уштрб. С тога je русва вдада бпда изнуђена да извршп војннчЕе припреме воје су с почетва бпде тек демонстраднја с намером, дати више преваге дппдоматсЕпм захтевпыа. Јудпја 2. авангард 5-ога корпуса русЕе војске пређе преко Прута код Скуљана, а 25 пстог меседа руска војска уђе у Букарешт. Међутим на пзјављену у руском удтимату претву заузећа кнежевина,