Topola

299

je Николајев и Севастопов, и одредио je места у Севастонову на којнма je вавало подићн тврдиве с конна: све je ово у свези ca различним значајним војничко-административним наредбама, наводило на претпоставку, да je главна пажва руске политике, која je дуго време била обрнута на запад, започивала сада изнова да тежи на обале Босфора. Да нпје внеза Меншикова задржала болеет најпре у Петрограду, па онда у Одеси, може битп да би он у Царнград стигао пре графа Лајнингена, пли бар у једно пето време с н>им прнспео. НеЕе бпти згорега да овде прнметимо, како се онда, готово у свима слојевима руског становништва ноказао узбуђен правац умова. Прорпцаве да ће после 400 година од дана смртн последвег Палеолога, на црквп св. СоФије изнова битп подигнут крст, било je у то време распространено, шта вшпе и међу изображении редовима русскога друштва, и произвело je на сав руски народ дубок утисак. Претпоставвано оствареве тога прорндава падало je на 1853 г. с тога и није чудно што je у Русији била распространена вера у то прорпцаве, те се тако обдржавала узбуђеност у народу, која je дејствовала у једнакој мери, како на више тако и на ниже слојеве рускога друштва. Иностранца, који су знали за ту узбуђеност рускога друштва и имали на уму познату цедој Европи, непоколебвиву вову дара Николе, и сталну тврдоћу с којом je он настојаво да се изврше вегова подузећа, мислили су (иностранди) да неЕе бити тешко Русију увуЕи изнова на пут саможивих намера, које би биле управвене на ширеве руских граница. Они нису хтели да верују да се руска дипломатија надала средством празне демонстрације постигнути жевени резултат и одпочели су трубити по свој Европи о опасности, која јој прети од Русије. Какому драго тек за овај мах среЕа није ншла на руку руској дипломатији. Сматрајући да je непотребно описивати ток договарава које je водно кнез Меншиков и догађаје који су пратили те договоре ограничавамо се само напоменом, да су у западној Јевроии видели посланству кнеза Меншикова ненроменвиву намеру руске владе да зада самртни ударац ономе значају којим ce je Порта користовала код својих хришЕанских и мухамедовских поданика, намеру коју je она бајаги испрва крила, но која се касније мало по мало о бело Данила за време договора. Инглески послании лорд-СтратФорд-Ретклиф, обеЕа Порти енергичку помоЕ западних држава, и она одсудно одбаци руски ултимат који јој поднесе кнез Меншиков, у нотн 7 (19) Марта. Долазак Француске Флоте у саламинску отоку даде турском министарству, на челу кога бејаше Решид паша, Фактички доказ, да