Topola

302

кнажевинама, заузевши сву Молдавску и Влашку. У Цариграду je по изгледу то кретане руске војске у кнажевинама учинило још сплнији утисак не ли садржај проекта бейке ноте. Порта предузе војнпчке мере да се успротивн Русима у Дунавским кважевннама. Гвардејска војска и два корпуса бивша у Румелији и Бугарској бјаху покренути на Дунав под заповедништвом Омер-паше, a међутим нза Балканског кланда искушьаху се саразмерне с потребом резерве. Септеыбра 21 две инглеске и две Француске линејне лађе одпловише из Везикске отоке и зауставише се на ленђерпма под Цариградом. У званичним објавама се говорило да су дошле ове лађе с намером да очувају султана од опасности Фанатичког расположена старо-турске партаје и да даду министрпма портинпм прилике да раде сасвим слободно. Под заштитом Франдуског п пнглеског барјака искуписе Диван, и 26 Септембра у сјајној седници реши да се објави рат Руспјп, а одмах затим ту одлуку потврдн султан Абдул Медид. Таким начином би припущена Порта да објави рат по наговору западнях држава, које су бпде наумне да поцепају уговор (трактат) од 1841 год. да отворе својим барјацима пута у Босфор, п да бране пресолниду Турску од нападана руске морске силе. У оно време над су се договарали дар руски п аустријски о склону проекта нове ноте да мирно сврше свађу, Турска објавпвшп војну Руспјп, захтевала je заједпо с тим, да руска војска, за 14 дана буде изведена из дунайских кнажевнна, уснед чега проект нове ноте изгуби свој значај И догађаји посташе грознн. Потони посредник између Русије и Турске, Аустрија, похита да се користп својим згодним положајем. Много je што шта ну на то побуђивало. Не мотрећи на своје одношаје према Русијп, који се усгановнли од у849 год. аустријска je влада познавала, да помоћ с којим joj je Русија онда притекла, много je помогла да се утемељи руски уплив не само на донем Дунаву, но и на среднем неговом току. Од такве су помоћи вазда презалп у Бечу; прпнц Јевђеппје Савојскв, Марија Терезпја. Јосиф П, вазда су тако миелилн да пријатељство Русије па шта винте чак н услуге незнне, морају бити прпмане веома обазрнво. Због оннх свеза, које могу лако понићп између Русије и аустријских Славена. Нарочито ce бринуо аустријски двор да смете Русију, те да не о своји румунске кнажевпне и таквпм начином да не одели аустријску дар евину од Црнога мора, н да не добије превагу на донем Дунаву. У том смпслу придружене Буковине Аустријп прошлога века давало joj je значајну операцпону тачку да дјејствује на Влашку и Молдавску. Ове последне веЬ су давно и врио верно схваћали у Русији. Тако, по ре-