Topola

303

чина Фонтона, кад je 1807 г. „кнез Прозоровски био поставлен за гдавнога војсковођу , он je се пре него ће отићи из Петрограда видно са царем Александром; да прими посдедйе заповести; на столу у кабинету његова ведичанства бида je раширена мапа Турске, к суседних с воме држава, и цар je почео раздагати план радње за одсуданибрз успех. Ни у чему не противуречећи цару, кнез je Прозоровски само прстом упирао на Буковину и Ердел, у оно место где карпати удазећн у руске земле праве угао. Шта више кнез Прозоровски ни тада није помицао прст, кад je то могло да смета покретима руке Цареве. Неразумевајући узрока те неочекжваности цар с придичним нестрплевьем запита кнеза зашто он ништа не збори, него само прстом смета? „Опростите ваше ведичанство, одговори кваз Прозоровски, но ja сам се био нетто замисдио! Ja видим на овој тачки сто хилада бедих мундира, који ће мојој радви тако сметати као што мој прст смета сдободноме кретаву руке вашега ведичанства.“ ( 101 ) Овом могућношћу вдадати над саобраћаима Русије са подунавским кважевинама и балканским поду-островом, решила се Аустрија да се користи у почетку источне војне, која више од 60 година није се оружаном руком мешала у неточна деда и тиме изгубила значајан део упдива на хришћанско становништво на југ од Дунава. Осим тога, вој je било потребно да спере са себе оно беславле, које je прикида на се у очнма својих народа, кад je признала своју сдабост и дозвада Русију да јој помогне 1848 г. Бечке управнике тиштада je та пријателска услуга коју јој показа Русија покорењем Маџарске. „Угарска je под ногама вашега ведичанства“ те речи руског ФељДмаршада не даваху мира ведикој ђерманској партаји која се од Баховога времена станида у Бечу. Плачка, добивена из туђих руку, ретко кад уселава осећаве захвадности према неочекиваном добротвору. Бишта није могло да опамети бечке министре на рачув руске политике: ни одбачени руским двором 1849 г. преддози депутације од Мацара из Мацарске и Срба из војводовине, ни искрена жеља не користовати се ондашгьим стешњеним подозкајеж хабзбуршкога дома, и присајединитп Русији макар источну Гадицију, коју насељава руско пдеме; Русија je узеда на се небдагодарну удогу бранитељке туђега мира безкорисно у име св, сајуза, који je Аустрија већ одавна заборавпда. И ево сада кад ce распдамтида војна између Русије и Порте за права источник хришћана Аустрија се опомепе мудрог правила да ни једна држава не мора жртвовати своје користи на ползу другога, па се користи да неможе боле бити окодностима