Topola

311

мој влади створила јака партаја која би захтевала ратног сајуза с Гуспјом. Алл таква партаја била je малена на броју, и чланови вени ннсу з'аузимали ннкаква важна места. Ми смо оставили унутрашве живљеве Србије у онај час, кад je на челу Везина министарства стао Иллја Гарашанин настављач Петронијевићевнх послова. Он je свагда гледа непријатељски на руско мешаве у српске иосдове, и у самом почетку своје власти забрани Србима да иду у руски конзулат; јер руски конзул Тумаиски нпје световао квазу да повери Гарашанину тако важну дужност, каква je дужност кважевског представннка и попечитеља иностраних послова. Гарашанин није ни од кота крио да српска влада жели да се ослони „на либералне државе запада“ Инглеску и Француску. Бечки су мпнпстри подржавалп Карађорђевпћа у томе правду ласкајући вегову самољубљу доказивалп су му, да je неопходно дп се избавп од несагласног „с веговпм достојанством“ руског покровитељста. Енез Мёншиков, који се онда налазпо у Царпграду захте прево Порте да Еарађорђевпћ одмах уклони са званија Гарашанпна. Такво захтевање изјави лично квазу и ђенерални конзул Тумански. Кваз околпшно одговорп, но кад Тумански објавп, да око Гарашанин не буде збачен за 24 сахата он ће прекинути све сношаје са српском владом, тада Еарађорђевић и попусти. За кважевсвог представника и попечитеља иностраних дела би поставлен Алекса Симић, како je познато партајпста уставобранитеља. Но Гарашанин je као и пређе руковао пословима ма да није пмао званичнога звава. Помоћнпк Гарашанпна и Спмпћа у сношајима с иностраним државама, „нарочито с Француском био je начелник дипломатске канцеларије Јован Мариновић, који се васпптао у Парпзу. На тај начин та je иста партаја продужавала користоватп се преобладавем y српској кнежевинп, ославајући се на француског ђенералног конзула у Београду Сегира, који ннје пшао на руку пзгледпма руске дипломатије. Но с друге стране, у сљед слабога кважевога карактера та ce иартаја сумвала не без основа у томе да ће вено господство протрајати дуго време. С друге стране пак, управо то господареве сједпвено je било са опасношћу и претило да нарупш мир у земви, jep je већина становништва гледала веома немило на радву правитељства и друштвено незадовољство, шта вшие, избавило се у самоме Совету. Па с тога желећи иредупреднти окршај народњег негодовава и завлададати над квазом, господарећа je партаја употребила све мере које су од ње зависиле, претње и улагиване а тако исто и иомоЯ француског конзула, да