Topola

310

руспјом и Турско, али не на сав живот, него на 7 година. Алл те истп господари, Барбо Штпрбеј и Глигорпје Гика, како се кренула руска војска к обалама Прута 1853 год. они оду у Беч, алп руска војска ни издалека вије била предусретнута општим расположен. ем у обе кнежевине. За Рушуне војва с Турском није могла да има оног зна аја какав je имала за Грке. С ону страну Дунава у Османовој царевини, није остало веБ вшпе ни једног комадпЬа зенље који би могао бити придружен румунским кнежевинама: Румуни, који жнве нзван кнежевпна бијаху поданидп аустријски и рускн. У случају кад бп Русија одржала победу над Турском, румунске кнежевпне нпсу добпјале нпшта, а нпхна унутрашна управа још се впше подчпнавала утпцају Руспје. Истина партаја противна овој, и која je сама себе навивала лпберално-народна, помирила бн се са руском заштитом, кад бп руска влада признала конститудпју од 1848 год. алп на то она није имала никаквих надана. Па с тога није чудно, кад аустријскп двор у Септембру 1853 год., којп je веБ био ступно у сајуз са Франдуском и Инглеском доби поднешену записку коју су били потппсалп четпри бпвша господара Влашке п Молдавије; Штпрбеј и Бпбеско, Стурза и Грпгорпје Гика. Онп су рачуналп да Ье пх потпомагати најзнатнији бољари, па су предлагали Аустријп, да она рашпрп своју власт на румунске кнежевпне ако Руспју победе сајузнпдп. После овога бечкп двор пошље у Јаш п Букарешт мајора Тому са препоруком да разазна расположене „впшпх кругова“, у обе кнежевине, шта се мислп о Аустрији. Најчудније je било то, да je тај аустријскп агент слободно шестарио по Влашкој п по Молдавијп у оно исто доба, кад су оне бпле заузете руском војском. Нема никакие сумне, да je предлог бивших господара навео бечке министре на мисао да заузму румунске кнежевпне. Алп у току времена и Аустријанцима и Румунима отпадоше чпни с очпју , у нпховпм нзгледпма. Аустријанцп не могоше задржатп под собом Влашку п Молдавску, а Румуни се уверпше да je аустрнјска влада за нпх далеко опаснпја него ли Турска. С O4 ) Остала je још Србвја и у почетку рата нпко не би могао казатп да ли Ье она прпмптп учешБе у борбп пли не. Расположене незпног становнпштва према Русији било je ван сваке сумне, а за нерасположене Турској и Аустрпјн свп су сасвпм јасно зналп. По у Србији народ није имао великог иолитичког зкачаја , јер устав кнежевине није иризнавао народне скуиштине, а влада KapafjopfjeeuKa стирала се сейм силами да нвда скуагитини власти. Народне расположене могло би добптп утидаја на ток стварн, кад би се у са-