Topola

44

DOMBAJ. Vriedno ih je vidjeti!.. . Izvolite samo ! cpotiho inianu.) Ja ću dotle govoriti s mojom ženom. MILAN. Molim Vas! (Božidaru.) Ja sam dakle spreman! Vaš sluga gospodine Dombaju. Do vidjenja! DOiIBAJ. Najponizniji sluga. (Kdanja ae Mllanu, zatim se okrene prauia Božidaru.) Bit ćg mi drago, ako se vratite na vrieme k objedu. BOŽIBAS. Za jednu uru opet smo ovdje. S bogom tatice! (Božidar i Milan odu na glavna vrata.) PRIZOR PETI. DOMBAJ sam. Taj momak me je po vražki motao. Vidi mu se, da je odvjetnik ... (šnofa.) Aha! To će malko razigrati moje umorene živce. Nego, što je pravo, pravo je. Moram reći, da je čovjek od oka: liep, mlad i pametan! Nije luda moja Ljudmila, te voli njega nego onoga ukočenoga doktora.. . AI vidiš ti te djevojke! .. .Ja sam uviek mislio, da nezna ni pet nabrojiti, a ona je već zaljubljena. Imaju pravo, koji kažu, da mladež danas prije dolazi k pameti, nego nekoč. Ja sam bio 24 godine star, pa sam se bojao sastati se s kakovom liepom ženskom. A sada ovakova dječurlija. .. Srdito mahne rukom.) et cetei’a, et cetera! . . . PRIZOR ŠESTI. DOJIBAJ, LJUDMILA otTori polagano desna vrata. LJUDMILA. Tatice!... Tatice! ... Jeste li sami?