Topola

Да увек буде само поред њега, Ил’ што му храна слаба, недовољна, Ил’ што се нема да се лечник плати Којп би можда мог’о помоћ датп, Бпло ма које, ал’ детенце вене, И једног часка душа пз њег оде Као тиче кад се дочепа слободе.

На некод’ко дада после тог губитка Закуда јаче једно ерде герно Брпнс}! се за њу, над чпјом главом Облади дете и громови прете. А то је срце Фшшпово бпло. (По како је Енох отпшао у свет Он се никад не хте састати са њоме) „Ал’ сад већ морам, морам је потражпт’, Потешпт’ јадну пред богом сам дужан.“ Тако мнидпјаше Фплпп добра душа. И он оде к њој. Кроз предсобље пусто прошао је већем, На вратима стаде п закуца трипут,

18