Topola

Не одби мп молбу, не реди ми: нећу! Јер баш ако желшп, Енох може после Све то менп вратпт’ ако ти баш жедпш, Анпјо, јер ја сам пмашан па могу. За то сам п дош’о јер вас љубим штујем Дај ми децу твоју да је п школујем. “

Анија се с места не маче већ рече: „Немам снаге да тп у очп погледим, Осећам се тако саломњсна душом, Ломпла ме пређе горка туга моја, А сада ме ломи та доброта твоја. Жпв је бог на небу, жпв је п мој Енох, Он ће ти наплатит’ Јест’, новац тп може и наплатит’ кадгод, Ад доброту никад“ А Филип је ппта: Пристајеш-ли дакле?

Анија се диже испдакана, бледа, Поред њега оста, па га дуго гледа ; Кроз сузне јој очи проби зрачак миља,

21