Topola

Ох, та то је санак, впднм ја п сама, Нпкад впше Ееох неће доћп к нама. Али чекај, чекај, Фплипе ми брате, Пуети нека прође још годпна дана, Та то нпје дуго ! Донде ће мп можда ум л.е доћп друго, Чекај, чекај само.“ Снуждио се Филпп па овако зборп : „Чекао сам до сад, чекаћу п од сад.“ „Не, Фплипе, чуј ме,“ попрашт се она „Ја овако мислим, ’вако ме разумп: Реч ме моја веже, кад годпна мине, Ад’ тп нисп везан; хоћеш ди мечекат’?" Разведрп се Филпп, већ га сунце греје, Он јој пружи руку, хоће, чекаће је.

Заћутали су после ових речи. Филип је очи мало ди’го горе II спазио је на врху брежуљка Како се губи онај поруб златни, Сунце ће да зађе.

29