Topola

61

БЕЗДУШНИЦН

од коњушнице. Све су ове зграде. рекао би, у једно доба и једном руком подигнуте и црепом покривене. На сред авлије још стоји велика и стара кућа шиндралија са впсоким кровом , ниском стрехом п малим прозорчићима стоји као она кошница, из које су се изројили свп остали ројеви овог богатог кованлука.... Дуге године, киша, снег, ветар, п друге непогоде дубоко су урезали свој траг у ову стару осаћанску грађевину. По крову је свуд избила маховина. те се из далека зелени као травом обрасла ледина. На самој стреои високо штрче неколико чуваркућа , те причају да је и у овој кући с вољом чувано име дома и брижљпво негована љубав задруге која никад није дала да се ватра на огњишту угаси и глас међу браћом и далеким пријатељима умали Јес ал’ то је само некад било. Нанредак и берићет овој су кући давно и давно окренули леђа ; Мал’ је преполовљен па и оно што га има , окржљавио Iе. Зграде су опале , забрани отворени , ограде разнешене , тараба на авлији посрнула , Филарете изоткиване, капија се нагла, кушаци попустили, на капиџику отпала горња шарка, прозори полупани и подлепљени жутом и чађавом пенџерлијом.... У авлији нигде ништа видити сем’ што се под стрехам старе куће шћућурило неколико кокошију, а на вратима чучи стари зел.ов мршав, да му се свако ребро могло пребројати..., вид’ло се, да је и њему дошла зла година и да му је давно украћена вечерња амама.... Све, ама баш све изгледаше сетно и невесело.... Оно живо и весело марвинче , што се негда играло по зеленим ливадама, лежи данас мртво на отвореној авлији !.., Око њега се купе златице мухе, а грабљиве орлушине напале, те кидају мртво месо са мртвих костију. Овако пролази свака кућа, у којој се домаћин ода уживању, банчењу, трчкарању за властима, кметовима и