Topola

8

се то прозвало по Милићанину Иподаму, који га је дигао. Поступице се ту с лева уздижу редови кућа над силним стубовима позоришта по-обронцима утврђевог брежуљка Мунихије, Наврх брежуљка бдиста се Артемидин храм од мрамора. Доле пак на равници отегди се у бескрај до мора тремови: ту дивна стоа ПериЕлева, ту грдна складишта, где се метне еспап, кад се скине с лађе па док се не прода ил даље не однесе, ту големи павар пристанишни, трговара, „дигма“, где лађари и трговци еспап свој на угдед износе, где уговарају, где се погађају. По тим тремовима, по тии терасама од сеченог камења хода разборити Јелин поносито, осећа, да му се ту снага развија а радује се, што се уз општу корист диже п његова сопствена, лична. Ту му обилно у шаке сипа одани му пријатељ, бог дебелога мора, све даре из туђине, ту Атињанин гдеда, како се о његову обалу одбијају последша вади Понта, Нила и мора индијсвога. Ту се врзе народ Периклев: лепи црномавасти ликови, што врасно одударају од белога мрамора по тренових. Већина ихје гологлава, на ногу за невољу сандале, преко плећа немарно пребачен јадан бео огртач па ипав стоје међу схубовима као кипови од тавнога меда, пластично лепи. Само што се живо мичу, у метежу им са уста сидазе звучни гласи једин-