Topola

44

кад паде владалац тај, нико да је руке метнуо више на храм. Не би ли било право, најпре довршити тај храм?“ „Ајав!" повиче живо народњак Ефијалт. „То би се звало, овековечити славу непријатељу слободе народне. Нек тиран довршн, што је тиран започео! Слободни народ Атиаава пушта, да споменив Писиетратов остане недочет, у знак, да богова не благосиљају дела деспотска!“ „Чулн сте, шта вали народњав Ефијалт,* рече Перивле, „а кад сте чули Ефзјалта, то сте чули васцели народ Атвњана. На Акропољу је горе прастари храм Ерехтеја и богиње, граду ваштитнице, Атине, пола разорен, тев за нужду саио после Персијске војне поправљен и удешен за службу боговима.* „Тамо се гљезде совуљаге 1“ новиче слободњак Каливрат, да Старе су и тавнетамо просторије у храму, стари су и тавни н свештениди па и саме је богове тамо ојела стара и тавна плесан. „А оно ћемо храм наново дићи, да буде светао и сјајан!" рече Перикле. „Онда ће Фидија бити осуђен, да седи скрштених руку,“ одвуати Каликрат. „Ти знаш, вивада се не сме скинута и sдругим заменити прастари кип Атине Полијаде у храму Ерехтејеву, еип онај од дрвета, што је спао с неба никгд се не сме променути у незграпности