Topola

45

својој, него се на н> непрестано мећу само нове крпе!“ „Е па онда нева жаве стари гвештениди са старвм својим боговкма у старим храмовима“, одговори Перикле, „па дајте да се поразговоримо с Фадијом, нек нам исприча, шта будних очију види, кад погледа горе на Акропол..“ Перикле дође до њега, додирне му плећа па прозбори; „Мисли само продрмај их. те велпке мисли у глави твојој, колико ех је год, јер им је време дошло.“ Фидија се насмеши, очи му засијају па рече: ,Нека та ево Иктин приповедн, колико сам пута с њиме прешао површину градскога брега и његових стеновитих тераса како смо мерили и рачунали и Еовали тајае намишљаје и не знајући, кад ће кудаути час, да вх остваримо.“ „А какви су то били намишљаји ? “ запита CEytT. Фидија схане причати, шта му је тихо у дупш већ одавно сазредо. Одушезљено су га слушали суграђани му. „А неће ли,“ запита један из свупа, „таево дело осујетити завист Ерехтејевих свештениЕа у граду? Та то је већ једаред било таво.“ „Ногама ћемо згазити ту завист! м повиче ЕфаЈалт. „Благо са Дала“, рече Пери Еле, „оставиће