Topola

50

па сад ce стале кувати. Мало се по мало учврстиле непостојане мисли а нови намишљаји избише преконоћ као руже из пупољка. Једно јутро седио је тако премишљајући у својој одаји. У то му дође пријатељ Анавсагора, да га похода. Од детињства се свога Перикде познавао са мудрим Клазоиењанином а још је једнако по које Јутро преседио у тежњн. да отвореном, ватреном душом грчком прими у себе нова откровења, што су из дубине самосвеснога духа одсвора стали црпсти смели мислиоди, понајпре сам Анавсагора, уздижући се изнад детињастог посматрања отаца својих. Али је данас мудрад одмах на уласву приметио, да су друге масди обрвале прнјатеља му; Перикде је иначе свагда био прибран и достојанствен а сад га је затекао Анаксагора у узбуђењу; у оку му је тињала слаба она ватра, што казује, да се ноћ пробдида у мислима. ~Је ли за данас сазван народ на брежуљав Пнвне на важан вавав збор?“ упита старад, погледавши Олимшванину у лице; „сећам се, да сам те само у таквој прилици затекао оваво замишљеаа." „Јесте истина, данас ће се народ сабрати," рече Перикле, „а важне су то ствари, што сам наумио да их пред-а-в изнесем. Стрепим, да ли ћу продрети . . „Ти си стратиг,“ одговори Анаксагора,