Topola

51

„управљаш јавнвм дохотдима, руководиш јавне грађевнне, уређујеш јавне светковине, ти богови знају, шта ти све не радиш, како ли се све не вову та звања и досхојанства, што ти Атињани сваки пут наново дају уз редовну и ванредну пуномоћ; што му драго: најважније је једино и у слободној држави главна ствар то, да си велики говорник, што га наззвљу „Олимпљанином", јер у грому речи твоје има неке силе владалачке, као у грому Зевсову. Па ти још стрепиш?“ „Стрепим!" одврати Перикле; „а уверавам те, да никад не стајем на говорницу на Пакни а да потајно пе призовем богове, да ми не би са усана сашла и једна непромишљена реч и да не бах пи за часак заборавио, да Атињанима говорим. Ти знаш, како је народ најпосле већ постао нестрпељив, кад сам га све једнако гонио, да саизволи, да се утроши све више новда у зидање средњега дугачког зида и обновљење Пиреја. А сад ме наговорио Фидија и окужио новим великим наканама. Не треба се дуже оппрати силној навали његовој и његових ученива и присталида, треба Атину нашу украсити делима, што су ти људи одавна смислиди, треба Атину нашу подићи, да буде чувена и виђена и прва у свој Јелади. Ти знаш, ја сам од оних људи, што се новога чега тек промишљено лате, али кад се лате, онда се тога чврсто држе и ватрепо и јуначно