Topola

54

полита, филоооф. Отаџбина је моја неизмерна васелена." „Али си ти мудар“, рече Перпкле, „те умеш да пресудиш рад државника, да ли води добру или злу“. „У то се нећу мешати!“ повиче Анаксагора. л Не само песеици, него и државвпци незнано пду за мигом богова, демон је неки у њих, који пх одушевљава и мал те не без знања њиховог гони на оно, што је за тај мах одиста нужно д корисно. Често ће обичан човечји разум брзоплетно судити и варати се, кад је реч о раду богоданих државника. Ја сам заронио у дубљине природине п свуда нашао, да дух у њој влада; а дух је непогрешнији у раду и делању него у суђењу —“ Тако се њнх двоје поверљиво разговарали у одаји Перпнловој. У тај мах уђе роб један, што га послала Перзклова жена Телесипа. Чудну је вест донео тај гласоноша од домаћице. То јутро је са пољског добра Периклова дошао био одаџија и донео младо шпљеже, што се ојагњило на тои добру а у место два рога имало само један насред чела. То мало чудо баш је мало час показао одаџија газдарици а стрепио је и бојао се зла знамева. Телесипаје била жена побожна те је брзо послала по жреца Лампона, да одиах протумачи знамење. Па сад је звала мужа, да дође, да и он види чуд-