Topola

55

но звере то и да чује с њоме, шта ће рећи жрец. Перикле дослуша причу робову до краја па онда доброћудно ревне своме пријатељу: „Е хајд’ да учинимо жени по воља. Хајде баш да видимо то једнорого шиљеже.“ Анаксагора се дигне и с драге воље пође за Периклом. Изађоше у перистил кутњи. Периклова је кућа била проста. Наје била већа ни богатије украшена од вуће другог којег обичног атинског грађанина. Проста је била као и начин живота у власника њеног. У слободној држави мора најмоћнији човек жевити просто, ако је рад да се одржи и да сузбије неповерење суграђана својих. Ади ће и без прорачунане намере свагда мадо занемарити своју сопствену кућу човек, који се неуморно бави општим стварима, Прост је и неискићен био и перистил у кући Первкловој. Али је ту ипав било оне миле дражи, што је свуда има у том најособенијом, најиријатнијем делу вуће, у том малом дворишту, што изгледа као дворана а сво је опкољено стубовима. Та ту је био човек и унутри усред куће а и под ведрим небом. Није допирао амо метеж спољњега света па ипак је ту био свеж зрак небесни, што се од горе спуштао, било је ту сувца, месеца, и звезди, што су без по муке бацали са висине златне зраке своје у мраморну дворану.