Topola

57

Периклова, око ње неколико робова и робиња. Ту је 6ео и одаџвја, на рукама му једнорого шиљеже. Телесипа је бвла вксока жена са строгим, доста лепим, али нешто вдепастим цртама. Била је угледна и подебела али јој тело нвје ввше било свеже. Млвтаво су ввсвли јој образи, млитаво груди, млитаво, немарно и неуредно висило јој је и руво по удовима. Коса јој још није била удешена, само остраг везана у велик коврљак. Била је бледа, јер се то јутро још вије набелила и наруменила. Жена та, љуба великога Перикда, била је пре за богатвм Ипоникои. Тај се своме раставио те је она онда у Периклу добила новог мужа. Тада је још била изгледа нладачког; очи су Јој додуше и онда биле ладне и строге али су образи били цветни, ружичасти. Taso је стајала Телесипа у оном предсобљу, што је преиа перпстил) отворено. Кад је видила, да јој муж не вде сам, него је с ввме и Анаксагора, хтеде да всоред туђина оде у свој женскв вајат. Тако је то бво ред. Алв јој Первкле мане руком, да остане. Она онда остане алв нвједаред нвје више погледала у седу главу мудрачеву. Мислила је, да вма разлога, да не бегенвше тог седог пријатеља и саветнвка мужевљевог. Некако плашљвво погледа шиљеже, „Послала сам по жреца Лампона*, рече; „бојвм се зла знамења.“