Topola

62

Кад је покорио Кимон острво Тас, довео је са собом у Атину живописца Полигнота, шхо је био родом са Таса. Кимон је упознао дар младићев, заволио га и зажелио, да му вештини отвори шире и достојније поље. Његовнм посредством добије Подигнот од Атињана наруџбину, да храм Тисејев увраси сликама. И на агори је у великој дворани насликао пркзора из Тројансвог рата; та се дворана баш по тим сликама прозвала „шарена“ или „иелпкана.“ Долазећи непрестано у нућу пријатеља свога и заштитника Кимона, загледа се момак у Едпинаку, па кад је готов насликан био у оној дворани суд грчких јунака, што суде Ајанту због насиља Касандри, имала је међу заробљеним Тројанкама најлепша ћерка Пријамова, Лаодова, црте Едпиникине. За ту почаст није сестра Кнмонова била незахвална. Није додуше дала вештаку руку и срце; али му је даровада пријатељство своје. Од то је доба прохујало иного, много година а њих двоје је још једнако везнвала веза пријатељска, и кзд је умр’о Кимон и остарила u Елпиника и Полигнот. Да, Елшшика је остарида а није ни знада, Удата је била врдо мало и то против своје воље, а сав је остадн живот свој провела у чудном неком заносу сестрннске љубави, те се тако, ма да је била удовида, у бићу њеном развила она особеност, што је обмлежје уседелпцама. А старим је девојкама баш то особено,