Topola

63

да им се старост јави а и не примете је, јер немају потомака, који би им напредовањем својии као но миљокази на путу им животном казивали, да време дети. Изнутра се једнако осећају, да су млади. Смеса та унутрашње младости и спољне старости чини их пред светом смешнима, најпре мало, а после мало по мало све више и више. Па тако је и Елпинива остарила и постала смешна а није ни приметила. Поносила се лепотом својом а поневидила се већ онда, кад је Еалија руау њену онако по скупе новце купио и кад ју је Полигнот онако подичио. Није чудо, што је била сушта сујета. Па остала је сујетна и онда још, кад је већ давно нестало онога, чиме се дичида. Мисдила је, е је још једназо онавва, како ју наслика Полигнот у лику најлепше ћерке Пријамове. Та била је неудата, није имала мужа да јој каже: „остарила си! к Благи, мирни, честити Полигнот није ни хтео а ни могао рећи Јој то. Ни он се није нивад женио те је као и у младих година негдањој избраниди срца свога непрестано указавао част, дабогме мало круто, као и сви бећари, али је зато мислио добро и поштено. Брата су њеног Кимона на кратко време пре смрти му изгнали Атињани. Присталиде се вегове трудиле, да у народа израде, да се смв вратити кући. Али се бојали младога Перакла и вегова упдива. Периклова се звезда баш та-