Topola

66

нуо опоре речи, која му се отела, па тиме, што се покајао те гледао да заглади то на Пикни? Кад се народ скупио и изнесен био предлог, да се Кимон позове натраг, погледали су сви на Первкла очекујући, да ће се жестоко одупрети предлогу том. А Перикле је ћутао и гледао сасвим на девету страну, као да га се цела ствар баш ништа не тиче. Е тако су присталвце Кимоеове продрли а Атињани се смејали, лукаво жмаркади и шаптали један другом: „Е гле ти, молим те, маторе Елпиниве! Оправила ти се та па отишла до Перивда а жеаарош се Перикле богме ухватио ухватио на ужежен лепак!“ Оирома Периклеl Кад је умр’о Кимон, једила се Елииника на сав свех, што без Камона иде својим путем. Мрзила је сад још већма Перикда и ново време. Штогод је говорила, зачињавала је отприлике овим нзразима: „Мој брат Еимон обично је говорио" илп ,Мој брат Кимон обично је чинио ово или оно“ или „Мој брат Кимон би у том случају радио овако и овако.* И Кимон је већ био пријатељ Лаконцима а симпатије своје спрам Спарте тано је слабо крио, да је једеом сину свом надео име Лакедемон, Сав је бпо више спартански бојџија, него мусички изображен, окретан Атињанин. Није дакле било чудо, што му се и мушкара-сестра сасвим занела за Лакондама. Они су јој већ