Topola

70

ворио жрецу, што је по државаој наредби с њиме ишао: „Жрече, ради, што ти је посао, алн ми се вемој улагивати! Немој криво тумачити миг богова, да мени угодиш! “ А данашњи државвица, ти су дабогме друкчије ради, Знају добро жреци, но хоће да чује истину, ко ли не. Па људи, што дају, да имседругико улагује, некасеи подиче само летииичаим успехом: права тев милост богова ве силаги на оне, који богова не поштују!“ „Мислвш ти“, одврати Телесипа, „да се Перикле бог зва како Лампову захвалио на прорицању муРСамо се васмешпо. А пријатељ аегов, стари, пропали, од богова остављеаи Аваксагора, још смео да се руга.“ „Отвако је умр’о брат ној Кимов,* повиче Елпинива, „одтога вам се доба у земљи угњездише софисте, што презиру богове!* „Па ти људи,“ рече Телесипа, ,ве само да поткопавају богобојажљивост и морал у држави, вего још сметају срећн и вапретву домаћем. Та ето ја сам била жена богатога Ппоаива а пре њега сам се могла била удати чав за архонт-василеја његова жееа тев има вајвеће достојанство у држави, јер по старом обнчају учествује у вајсветијим првосвештеничвим чаиодејствима мужа свог. Али сам се дала еавести, еајпре богатством Иаоеивовим, после пав Перивловим достојавственим а уз то вежним, умиљатим бићем. Па шта сам ту сад све морала