Topola

239

и ту дужност и почаст лгртвима, Koja je у ЈелинЗ, вазда важила као најсветија од свију. У изумрлим су дожовшш последње лешпне остајале и трухнуле. Било је мртваца и по празниж храмовима, камо се можда били дотетурали, да се помоле боговима, да им иомогву: било их је много и код бунара, до којих се, гоњени ватро.м изнутра, доваљали да освеже усахнуле усне: чак их је било и у води сажих цистерана. у коју се бацили били јадници, кад век нису могли да издрже пламен у телу. На свежу бунарску водт погдедао је свет сажо још подозревајући и грозеки је се ... та могла је бити окаљана гадом трухлине. По удицалш се гожилале лешине оних, који се иди сами дотетуради донде или су их мртве изнели из 'кућа па их крадсш на врат на нос бацили доле. да би их се у очајном страху ратосиљали што брже. А кад су онда стали те дешине. збуњивали се. јер се сваки Јелин вазда бојао додирррути жртво тело а овде је још стрепио свако и од заразе, те су у слепој журби бацади људе _на издисају међу век издахнуле, онесвесле жеђу оне, који су век почели трухнути. Где су пак сродници намести.ги били ломачу, да сагоре мртваца, ту се довлачили други са другим мртвацима па су и ове хтели да баце у исту ватру, док силесија лешина није угушила пдамен те се заметнула дивља борба о запаљене главње. Члшило се многима, као да опажају, да ни