Topola

240

птице грабљивице ни дивље зверке, које траже лгрцина. не ће ша да такну несахрањених кужних лешина. А ако је која то урадида, та се и сама брзо окужила те мањкала. То се често дешавало и псшга. Страх од заразе отуђивао је .вуде једне од других. Агора опустела, рвалишта опразнела, народ није смео више да се скупља на Пикну. Капије по кукама илн cv биле позак.вл чаване, јер се .вуди клонили сваког додира с другима, или су биле широм поотваране, јер је унутри све било опустело и изумрло. Гроза је дрешила чак и крвне везе. И сачовољи робова су -лшоги потпадади, јер се робови сад светили за некадашњу потиштеност тшг, што нису хтели да сдушају. што су пркосили, што нису хтели да помогну, што су крали, што су безочно харали. Атињани су били час огорчени, час се подавалн тупо. Било их је доста, који се по што по то хтели да заглуше те се одавали див.вем раскалашу и необузданом уживању. 5 загдуси cv јадници тражили смелине или заборава. Су.манути је Менон неустрашено презирао опасност и смејао јој се. ГБега је човек могао наки свугде, где се одомакила била крајња грозрта заразе. Најрадије као да је боравио међу лешиналга. Вхфали су га више пута, х-гако седи на читаву брежу.вку мртвих телеса, радујуки се чисто несреки и ругајуки се кукавичком народу, који се кмонио дешина и њега, окужењака. Па како је свет