Topola

252

за то. што очекујем. дакето ме попггедети ? Верујте, Атињани. да ми готово изгледа свеједно, а поштедели ме, а одве.ти ме на губилиште! Мислио сам, да Атину водим у сусрет најлепшој среки, најславнијем сјају, nvно-м светилу истине и слободе. а сад види.м. да од богова досуђени нам преокрет или је то можда одисконска кметва. која се веша о сваки природша ток? - опет нас граби и одводи натраг у збрку: да не сало сподашња неудака наилази на Јеладу. него се и v нашој унутраии вости мало по мало мрачне силе дижу над светле! Хвалићу богове, ако не преживш! сјај и цваст своје отаџбине! Убите ме!“ Атињани стојаху још једнако неми и непомични. Памфил поче бивати нестрп.вив. Тада изафе из гомиле човек na v поласку рече: ..Ако хокете да смакнете Перикла, урадите то без мене. Неку ни да знам за то. Мене је једаред у Тракији. кад сам тешко био рањен, на својим рукама однео еа бојишта, кад су сви остали устукнули испред велике надмоки нападача те хтели да лге оставе неиријател.х!" . ; Идем и ја!” рече други. „Мене је у самском рату помиловао, кад су че остали стратизи, који су били кивни на мене. због малена преступа хтели да осуде на с.мрт. •• „Не ку ни ја да имам посла са том ствари." рече треки; ~и лгени је Иерикле учинио добро, заузевши се за мене. кад ни у једне