Topola

253

атинске вдасти ниса.м нахиао запггите, да дођем до свог права. “ „И мени! и мени!•• заори се из гомиле а све их је било више, који се одвајали из го.миле. ..Хотимн чном кривнцом Нерикловом ни један се још Атињанин није завио у црнину!“ заорило се са свију страна. Памфил је грчевито држао своју жргву, чисто осећајући, да Ке му измаћи из руку. .. Пуштај Перикла, I Гамфилв! •' пбвикаше њих неколико. За тич повикаше то још њих више и најзад се заори у гласну збору: „Пуштај Перикла, Памфиле!" Том човеку не могаху Атињани учинвти на жао нп у својим најцрњим часима. ..Још једаред си победио 1" викне Дијопит ослобођеном Периклу подруг.виво. ~Али је то можда последњи твој тријумф. На твоју главу свалујем ја кривицу, ако богови остану неублажени те и.м бич и даље стане беснети над нама!' Наскоро после тог догађаја спопадне куга оба Периклова сина. Парала и Ксантипа, па их умори. Задово.вно је Ерехтејев свештеник указивао на клетву богова, која се јасно очитовала те најзад утаманила род Алкмеоновића. Куга. стаде опет отимати маха. Дијопит и шегове пристадице почеше сад вепрекидно подсећати на пропуштену одмазну жртву и на Перикла, који ју је био осујетио. Кривица