Topola

ствари слш ми то, што смо побефени у АтиниПрвога свога смера није додуше гшстнгао Дијопит, али што су он и његови радили и спремали одавна већ, то се није изгубило у атинском народ}"! - ' ..Одагнај те чутне слутње из срцасвога!" опомињаше Софокле Перикла. „Атина и Јелада стоје још на својој висини: још ће оне створати зшого штошта величанствено, јохп ке оне стећи који венац, славе. Не приличи г да тужимо ми, јер је нама пало у део, да гледамо, како се развија најплеменитија цваст ..." „Али и црв, што се утнездио у ту најпле.менитију цваст!" одговори Иерикле. ~Још није стигло то време, што јавља, да ће доћи, али лграчна будућност баца далеко напред своју сенку. Ми смо -гледали, да се успнемо на врхунац ведре слободе, лепоте и познан.а. Од снова се наших обистинио сан о лепоти , други се иак разилазе у ноћ и збрку. Кратка су, као гато азгледа, премалећа у животу народа и цвасти им вену, пре но што се са свим и расцветају!‘‘ Тако је онога дана говорио Перикле свом нај племенитиј ем ириј атељу. Још се једаред размахнула сила заразе, што је тауанила свет У месвчевнгм менама наиЗјв мрачна бурна ноћ. Похладно дувагае ветар са шшдских про валија и главица по атичкој земљи. Мрко удараху у Пиреју вали о камените насапе.