Topola

260

којој' је куга однела све укућане те су лупежи без по бриге могли красти по њој. Овде онде је нога Сократова у журби наишла у мраку на пола сагорене, у црн угаљ претворене удове. А он је ишао даље, без икаква емера, насумде. Наједаред осети. како га мами миомир „вубичица. Ириближи се онамо па наиХ,е на студенац по атинском обичају опсађен љубичицама. Љубичице су мириле некако чудновато. Сократ се нагне. да разблажи врело чело, а суве му усне пожеле нашзтка, што освежава. Алн м v се и ту у сусрет искези смрт те Сократу иоста јасно. ~од куд она чудновата смеса у миомиру љубичица. По оскрнав.веиој је води пловила лешина, један од оних бедника. које је очајна жудња за освежајем још у часима агоније гонила до студенца. Сократ се згрози па устукпе. Но онда се прибере, узбере једиу л.убичицу, замишљено гледаше у н»у дуго па онда рече: „Еј атичке љубичице, ко ли ће од сад славити вас и љубичжцама овенчане Атињане. кад вам је слав.вени једри миомир тако ужасно сиојен са смради.ма трухлине?" Па појури натраг, дубље у улице. где су врата опустелих кућ а чегртала на ветру. Погледа горе на Акропољ па угледа црно, дубоко спуштено раздерано облачје, које заједно са крештавим ноћним птицама, баш као но дуси зла и неудаће, облеташе горостасни лик Атине Промахе .. Као да се ти дуси, које му се чинило да види онде гбре, спустили до њега